Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda i Partizan troše više nego ceo srpski sport
Na okruglom stolu u Ministarstvu omladine i sporta izneti mnogi problemi našeg sporta pa i sve učestalija pojava da novac od igrača odnose „treća lica” i ofšor kompanije
Budžet čitavog srpskog sporta manji je od godišnjih potreba sportskih društava Crvene zvezde i Partizana, moglo je da se zaključi, pored ostalog, na okruglom stolu „Srpski klupski sport – smernice razvoja, modeli finansiranja i perspektive”, koji je organizovalo Ministarstvo omladine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sporta. Dva naša najveća sportska društva, pritisnuta milionskim dugovima, često pozivaju upomoć ovo ministarstvo u čijoj nadležnosti nisu oni koji se nalaze u „dnu sportske piramide” (to su i po evropskom i našem sistemu sporta – klubovi).
Izneto je niz dokaza koji objašnjavaju zašto je naš sport u tako lošem stanju, ma koliko neki uporno Srbiju nazivali „zemljom sporta” i veličali uspehe koji su, kako je „Politika” u jednoj svojoj nedavnoj analizi pokazala – ispod nivoa većine zemalja u okruženju. Opšte je mišljenje da nije problem u postojećem Zakonu o sportu, već u tome što se zakon višestruko krši.
Da se zakon primenjivao, država bi ugasila više o polovine klubova, imajući u vidu da je samo 4.600 klubova od 10.603 u zakonskom roku podnelo zahtev za evidentiranje imovine (rok je istekao 12. aprila 2012). Jedan od autora Zakona o sportu, profesor Nebojša Đurđević je rekao da „samo dobrom voljom države 6.000 klubova nije ugašeno”, dok se Nebojša Čović, zadužen za najodgovornije zadatke i u fudbalskom i u košarkaškom klubu Crvena zvezda, glasno pitao: „Zašto se zakon ne primenjuje i zašto država nije ugasila sve te klubove?” Kada se to ima u vidu, jasno je i zašto je nemoguće započeti privatizaciju u srpskom sportu, jer se još ne zna šta kome pripada. Povrh svega, i u prijavama za evidenciju imovine koje su u roku pristigle u ministarstvo ima dosta netačnih podataka, a zna se da se takve prijave podnose pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Na jučerašnjem okruglom stolu našli su se predstavnici mnogih naših klubova, uglavnom onih većih, ali i predstavnici raznih sportskih saveza. Svi su se složili da 0,38 odsto iz državnog budžeta nije dovoljno srpskom sportu, a Čović je bio najkonkretniji:
„To je ništa za sport u Srbiji, to je manje od 40 miliona. Sportsko društvo Crvena zvezda, koje ima 25 klubova, zatvara godinu sa 10 miliona evra, ne računajući fudbal. Fudbalu je potrebno još toliko, što je ukupno za naše sportsko društvo oko 20 miliona evra. Koliko čujem, iste potrebe ima i Partizan. Zvezda je u stanju da sama obezbedi polovinu od iznosa koji joj treba.”
Dakle, „večitim rivalima” potrebno je godišnje za miran život oko 40 miliona evra ukupno, a budžet Ministarstva omladine i sporta je četiri milijarde dinara (oko 35 miliona evra). Ministarka omladine i sporta Alisa Marić je, pored ostalog, istakla da klupski sport nije u direktnoj nadležnosti tog ministarstva:
– Država ima obavezu da stvori uslove da sport bude privlačan državi, ali i klubovi moraju da rade transparentno i tako postanu zanimljivi investitorima.
Bilo je reči o poreskim olakšicama za one koji ulažu u sport, o problemima ženskog sporta koji dobija mrvice, ali i o zloupotrebljavanju funkcija u manjim sredinama u kojima se novac raspoređuje po „čudnom principu”. Profesor Đurđević je kazao da se „sredstva iz opštinskog budžeta dele po kriterijumima koji nisu predviđeni zakonom”. Pomoćnik ministra za sport Dragan Atanasov je poredeći Srbiju sa desetak razvijenijih evropskih zemalja izneo podatke koji pokazuju da smo po ulaganju u sport iz državne kase u vrhu (Srbija pet odsto, Nemačka četiri odsto), ali je problem što smo po finansiranju na lokalnom nivou na začelju.
Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Zoran Laković se osvrnuo na probleme u tom sportu, objašnjavajući gde završava novac od transfera:
– FSS će pokrenuti inicijativu da se ukine vlasništvo trećih lica nad igračima, tu mislim na menadžere, agencije i ofšor kompanije. To je i preporuka Evropske fudbalske unije, a tako se već radi u Francuskoj i Engleskoj. Krajnje je vreme da se pobrinemo da novac naših klubova ostane u zemlji a ne da završava na nekim ofšor destinacijama. Recimo, od milion dolara transfera jednog fudbalera, koji je otišao iz jednog našeg kluba iz unutrašnjosti, samo 20–30 odsto se slilo u fudbalski sistem, dok je između sedamsto i osamsto hiljada dolara otišlo jednoj ofšor kompaniji. Tako se izbegava porez, i to se kod nas radi već godinama, što je jedan od ključnih problema srpskog fudbala.
Kao jedan od paradoksa uočeno je i to da država, mimo zakona, finansira neke sportske institucije koje su u dugovima i ne ispunjavaju svoje poreske obaveze.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 12.07.2013.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan, Partizan
