Izvor: Blic, 26.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni zaveslaj Nataše Janjić
Zlatni zaveslaj Nataše Janjić
Nataša Janjić, nekada čudo od deteta, koje je sa 18 godina u dresu reprezentacije Jugoslavije osvojilo četvrto mesto u kajaku na Olimpijadi u Sidneju, danas u Atini može da dokaže svetu da je najbolja, ali pod zastavom Mađarske. Dve ubedljive pobede u kvalifikacijama u disciplinama K1 i K2 odvele su je direktno u dva olimpijska finala i svrstala u krug favorita. Prvi trener joj je bio otac Milan, koji je i sam bio vrhunski kajakaš,ali posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sidneja nezodovoljan uslovima za rad i napredak u našoj zemlji, stupa u kontakt sa čuvenim mađarskim trenerom Katalinom Fabijan Rožnjoj, i Nataša menja trenera, klub i zemlju.
- Od Sidneja do danas prešla sam dug put. Moj pokojni otac još pre Sidneja se dogovorio sa tetka Kati da me uzme u svoj tim kajakaša i da me savetuje. Praktično sam od tada u njenoj ekipi, ali zvanično sam kod nje od 2001. godine - kaže Nataša Janjić.
Promena je očigledno urodila plodom, jer naša bivša reprezentativka, osvaja dve titule svetskog prvaka u četvercu, a ove godine je na Prvenstvu Evrope u Poznanju osvojila prvo mesto u K1 na 500 metara.
- Sada je Nataša mnogo iskusnija od one u Sidneju. Mnogo sam se takmičila u poslednje četiri godine i mnogo toga naučila, zato mi i ide dobro. U Sidneju sam napravila grešku jer sam u trenutku kada sam bila vodeća gledala sa strane, tražeći konkurentkinje. To sada ne može da mi se ponovi.
Da bi uopšte mogla da ode u Atinu, Janjićeva je na prvenstvu Mađarske u Segedinu letos morala da pobedi prvakinju sveta Ketlin Kovač, sa kojom zajedno vesla u disciplini K2.
- Ketlin Kovač je fantastična takmičarka i ja je respektujem. Prvi put sam na trening-kampu, koji smo imali proletos, osetila da mogu da pobedim Kovačevu. Uvek sam bila iza nje i to mi je dalo snagu da je ove godine dva puta pobedim.
Poslednjih dana u Grčkoj vetar stalno ometa kajakaše i kanuiste jer prvi velike talase na jezeru, ali Nataša koja je odrasla na Dunavu na to je navikla.
- Tata me je kao malu često vodio na Dunav po vetru i oluji. Morala sam da veslam veoma duge deonice po visokim talasima. Pola staze sam preplakala, ali tek sada znam koliko je tada bio u pravu - završila je Nataša. Aleksandar Anđelić
