Izvor: Blic, 20.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u 5XL formatu
Život u 5XL formatu
Slavko Vraneš je novo lice u Crvenoj zvezdi i u domaćoj košarci. Košarkaš kao košarkaš, svi su prilično visoki, skreću vam pažnju na ulici, ali dvadesetogodišnji Slavko u tome prednjači.
Zašto? Zato što je čovek visok čak 230 santimetara!
- Za mene se odela posebno šiju. Moj krojač Dževad iz Pljevalja se o tome oduvek brine. Prvo odelo sam obukao na draftu za NBA prošle godine, ali nisam tome pridavao neki značaj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kasnije, na utakmicama smo bili obavezni da se oblačimo skoro svečano, znači kravata i pantalone su obavezni. Dođe li se slučajno u džinsu i majici, kazna je neminovna, kao i za kašnjenje na trening, ali to se svuda sankcioniše. Doduše, kazna je možda malo veća, 20-30 odsto od plate. Važno je da svoj posao obavljaš profesionalno, odradiš sve ono što se od tebe očekuje i nikog ne zanima šta si radio prošle noći. Na treningu ne smeš da zakažeš, a da li si izlazio, šta si jeo i gde, niko te ne pita. Ako su odela sastavni deo posla u NBA, u Crvenoj zvezdi nisu, šta nosite privatno?
- Ta garderoba mora da ispunjava samo jedan uslov, a to je udobnost. Trenerke, majice, šortsevi ili bilo šta drugo. Ne mogu da vam kažem koji broj farmerki nosim jer se one za mene posebno rade, ali mogu od nečeg drugog. Veličina trenerke je 5XL ili XLT, patike su standardno 55, ali ne i cipele koje su jedan ili dva broja manje. Potpisao sam ugovor sa kompanijom 'Adidas', dok sam ranije nosio samo 'najki'. I patike imaju svoju priču, specifičnost. Sinonim za velike gradove u SAD je gužva?
- Naravno, frka u saobraćaju je velika, ali sve opet zavisi od doba dana. Stan mi je bio udaljen 10-15 minuta vožnje od dvorane, i da bi se osigurao, uvek kreneš ranije. Ja se lako privikavam na sve uslove pa mi nije bilo teško, iako sam sve vreme u Americi bio sam, osim mesec dana pred dolazak u Beograd kada su mi roditelji bili u poseti.
To znači da se dobro i sami snalazite?
- Nisam neki ljubitelj kućnih poslova, a i ne provodim mnogo vremena u stanu, a kad sam sam, spremim nešto da pojedem, malo eksperimentišem. Volim voćne salate i šlag, pa to i pravim. Takođe, puding od vanile, jagode, čokolade... Najslađe mi je kada skuvam puding, izlijem ga u jednu veliku činiju, pa kad se ohladi, okrenem ga na tanjir naopako i tako ga jedem, iz fore. 'Snimao' sam kako se u kuhinji snalaze moja majka i tetka, kasnije sam to samo primenio. Gde je bolja hrana, ovde ili tamo?
- Što se tiče hrane, retko biram, može sve, ali samo da nije ljuto. E to ne volim. I ranije sam jeo meksičku, kinesku kuhinju, morske plodove, tamo sam samo proširio jelovnik. Ogromni crveni rak je najneobičnije jelo. Baš sam se namučio dok sam stigao do mesa, morao sam raznim štipaljkama da ga otvaram. Mnogo volim žablje batake, ali nikako nisam bio u prilici da ih nađem. Ni sam ne znam kako. Imate li problema sa kupatilom?
- U nekom manjem kupatilu možda bi i trebalo da se uradi neka prepravka, ali ne opterećujem se time. Dva puta dnevno se tuširamo u klupskim prostorijama, pa kući skoro da i ne koristim kadu. Sigurno da treba neka veća! Mi se stalno saginjemo, pa se više i ne obaziremo. Visina vam pomaže ili odmaže?
- Navikao sam da sam viši od ostalih ljudi, tako da to više i ne primećujem. Normalno se ponašam i živim, uopšte ne obraćam pažnju na kojekakve priče ili čuđenja zbog visine. U Beogradu mi je lepo, imam mnogo rodbine i ne treba mi poseban period za aklimatizaciju. Ja sam jedinac, kao i Milanko, moj brat od tetke, inače student DIF-a, i mi ceo život provodimo zajedno, i to vam je kao da smo rođena braća. Od kada sam došao, skoro da nisam nigde izlazio. Najlepše se osećam na splavu 'Amfora', gde sve poznajem i za mene uvek ima mesta. Tamo idem da se opustim i odmorim, a ne da ludujem, što opet zavisi od raspoloženja. Tako je i sa muzikom. Tatjana Dragojević
