Izvor: Politika, 09.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zimonjić opet kratkih rukava
Blizanci Bob i Majk Brajan iz SAD, teniski Kastor i Poluks, postali su besmrtni. Takva slava pripada osvajačima trofeja na turnirima "gren-slema", a pogotovo na najuglednijem među njima, na Međunarodnom prvenstvu Engleske u Vimbldonu.
Nenada Zimonjića je ponovo korak delio od vimbldonske istorije u koju se pobednici u igri parova upisuju od 1884. Na njegovu žalost, i pre dve godine i juče se sa saigračem namerio na najbolji tandem. Sa Julijanom Noulom iz Austrije poklekao je 2004. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pred Šveđaninom Jonasom Bjorkmanom i Australijancem Todom Vudbridžom (6:1, 6:4, 4:6, 6:4) kojima je to bila treća uzastopna titula.
Drugi Zimionjićev atak na presto u Vimbldonu je imao veće izglede da uspe iz prostog razloga što je naš teniser danas u zrelom dobu, sa iskusnijim partnerom nego pre dve godine, Francuzom Fabrisom Santoroom. Kada su oba igrača kao stubovi-nosači i jedan drugom oslonac, onda proboj u finale nije plod sticaja okolnosti, već potvrda da je srpsko-francuski tandem jedan od najboljih u ovoj godini.
Brajanovi, koji su nerazdvojni od rođenja, ništa, međutim, nisu prepuštali slučaju. Pobedili su sa 6:3, 4:6, 6:4, 6:2. Nisu praštali tuđe greške, a izvukli su pouke iz svojih, načinjenih prošle godine. I tada su bili u finalu, ali pošto u svakom podvigu neko mora da bude žrtva, kao što su Zimonjić i Santoro pali juče, ostaće zapamćeno da su braća Brajan poraženi u meču koji je proslavio Australijanca Stivena Hasa i Južnoafrikanca Veslija Mudija, prve pobednike koji su put prokrčili iz kvalifikacija.
Blizanci iz SAD drugu šansu nisu propustili. S vimbldonskim trofejem su upotpunili zbirku s "gren-slem" titulama koju imaju još samo dva para: Bjorkman i Vudbridž i Holanđani Elting i Harhuis. Brajanovi su pobedili na "Rolan Garosu" 2003, na Međunarodnom prvenstvu SAD prošle godine, a ove na Međunarodnom prvenstvu Australije. Finale u Vimbldonu im je bilo sedmo uzastopno na najvećim turnirima.
Pred takvim ostvarenjima treba skinuti kapu, ali ostaje žal što se Zimonjić i Santoro nisu bolje snašli u trećem setu kada je bilo prilike da nijanse prevagnu na njihovu stranu. Uteha može da im bude što je protiv para koji poslednjih godina postiže rezultate bolje od ostalih drugi set bio kao pesma.
Tome je najviše doprinela sjajna igra našeg tenisera i u polju i dok je servirao. Kada su Zimonjić i Santoro sklopili "pakt" za ovu sezonu, opšte je mišljenje bilo da je naš teniser izabrao saigrača s dragocenim iskustvom, pored kojeg će da unapredi igru i koji treba čak da povuče za obojicu. U polufinalu protiv Bjorkmana i Belorusa Mirnija i u finalu, međutim, Zimonjić je bio taj koji je vodio glavnu reč. Ipak, opet je ostao kratkih rukava. Dogodine može da se uzda u treću sreću.
[objavljeno: ]
