Izvor: Blic, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zi-Zu simfonija
Zi-Zu simfonija
Zinedin Zidan je zidar kule uspeha Francuske, (ne)krunisani kralj Mondijala! Marsejski maestro ispisao je stranice fudbalske poezije na 18. svetskom prvenstvu koje će ostati zapamćeno upravo po njegovim sjajnim igrama.
Zidan je fudbalski poeta - njegov ritam je prepoznatljiv, metar specifičan, izražava se driblingom, uvek je efikasan. Toliko je fantastičnih strofa ispisao u protekloj deceniji i više, ali ova poslednja sročena u Nemačkoj nekako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je najlepša i najdirljivija.
U julu 1998. godine Francuska je bila u transu. Zidan je sa dva gola u finalu protiv Brazila (3:0) dao mamutski doprinos osvajanju prvog pehara FIFA, i dok se sa video-bima njegov lik osmehivao raspamećenim navijačima, Pariz je klicao: 'Zidana za predsednika!' Koliko će njegove partije u Nemačkoj doneti dodatnih procenata francuskim političarima, izlišno je govoriti jer je tako bilo i pre osam godina. A Zidan je ostao iznad njih, kako kralju fudbala i dolikuje.
- U detinjstvu su me roditelji učili da poštujem druge ljude, budem vredan i ozbiljan. Nadam se da ih nisam izneverio - kaže popularni Zi-Zu, koji je taj nadimak dobio dok je u prvoj polivini devedesetih igrao za Bordo, i to od trenera Rolana Kurbija.
Tri puta je u karijeri igrao na Mondijalu. Jedino će želeti da zaboravi onaj središnji, u Japanu i Južnoj Koreji, kada nije igrao zbog povrede. Kada se oporavio, bilo je kasno, Francuska je morala kući. Osvetu je sanjao četiri godine, odlazio u penziju, predomišljao se, sve dok krajem aprila ove godine konačno nije prelomio: 'Odlazim posle Svetskog kupa', rekao je.
Čak ni amater astrolog poput selektora Rejmonda Domeneka nije mogao da predvidi koliko će Zidanova genijalnost proraditi na tlu Nemačke. U prve dve utakmice, protiv Švajcarske i Južne Koreje, Zi-Zu je zaradio dva žuta kartona, što je značilo suspenziju za treći meč, ispostavilo se i odluke za plasman u drugi krug, protiv Toga. Vulkan u njemu je proradio kada ga je Domenek izveo iz igre protiv Koreje, i to u poslednjem minutu pri rezultatu 1:1!
- Nisam počeo sjajno i znao sam da moram i mogu da igram daleko bolje nego na tim utakmicama. Za mene turnir kao da je počeo od osmine finala i Španije - pričao je Zidan.
Onda je usledio uragan - oduvao je 'furiju', a potom genijalnom simultankom u društvu sa Anrijem i prvog favorita Brazil. Teret je preuzeo i u polufinalu protiv Portugala, kada je postigao gol odluke sa penala.
U klupskoj karijeri u vitrinama nema jedino pehar Kupa UEFA, što i nije neki nedostatak. Sve ostalo je na broju i trebalo bi dosta prostora da se nabroje svi njegovi uspesi. Vredi izdvojiti gol u finalu Lige šampiona 2001/02. protiv Leverkuzena, sezone u kojoj je proglašen i za najkorisnijeg igrača takmičenja. Dve godine kasnije dobio je orden viteza legije časti od predsednika Francuske Žaka Širaka. Najdraži su mu ordeni koje je nesebično dobijao od navijača, od Bordoa, preko Torina, sve do kraljevskog Madrida.
Analitičari kažu da su dva kamena temeljca svih francuskih uspeha poslednjih decenija ta dva igrača - Mišel Platini i Zinedin Zidan. Prvi je dete italijanskih, drugi alžirskih emigranata. Imaju jednu zajedničku stvar - činjenicu da su nosili dres jednog kluba Juventusa i da su veliki fudbalski majstori.
- Zidan našoj igri daje nešto posebno. Svi primećuju da je on izuzetno stidljiv tip, ali i pored toga je veliki vođa na terenu i ne mogu da zamislim našu reprezentaciju bez njega - opisuje svog saigrača reprezentativac Francuske Vili Sanjol.
Ko god da je autor one poznate izreke: 'Kad Zidan peva, cela Francuska peva', nije ni slutio koliko će se njegove reči potvrditi u praksi. Zidan je bio raspevan i u Nemačkoj. Bio je to oproštajni song za celu planetu, 'Zi-Zu simfonija'. I to kakva!
Z. Kecman
