Izvor: Danas, 01.Okt.2014, 21:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želja za nadmetanjem jača od separatizma
Beograd - Ideja da se u Kataloniji 9. novembra održi referendum o nezavisnosti, po uzoru na izjašnjavanje u Škotskoj, odbijena je od zvaničnog Madrida, ali to ne znači da su ideje o državi sa Barselonom kao prestonicom iščezle preko noći.
Naprotiv, zagovornici samostalnosti su sve glasniji, a jednu od vodećih reči drže sportisti „blaugrane“ koji se decenijama odazivaju (ne)priznatoj reprezentaciji i u svakom trenutku ističu svoje nešpansko poreklo. Tako je defanzivac >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa Nou Kampa Žerar Pike bio akter Nacionalnog dana, dok je Barselona nedavni duel protiv jednako separatistički nastrojenih Baskijaca iz Atletik Bilbaoa na svom terenu odigrala u rezervnoj garnituri u bojama katalonske zastave. Međutim, uprkos glasnom pozivanju na odvojeni život od Španije, sportisti iz Katalonije i dalje nose dres „crvene furije“ jer samo tako mogu da se oprobaju na velikoj sceni i to sa dosta uspeha.
U svakodnevnom životu, mimo organizovanih političkih manifestacija, ističe bivši košarkaš Huventuda i Badalone Nikola Lončar, tenzije ne postoje. Pa ni na stadionima i u dvoranama u Kataloniji i Baskiji iako navijači transparentima i koreografijama propagiraju samostalnost.
- Dok sam igrao u Španiji, nisam osećao tenzije i nisam pravio razlike između pokrajina. Tada je sve bilo u granicama normale, ali osećam da se sada situacija u javnom mnjenju malo promenila. To na sreću još uvek ne utiče na sport i drži se još uvek u granicama politike. Uobičajeno je i da sportisti učestvuju u kampanjama, pa i da navijači prave transparente za nezavisnost. Međutim, verujem da će u celoj Španiji, pa i Kataloniji i Baskiji, prevladati razum i da im se neće desiti ono što je bilo u SFRJ početkom devedesetih - naglašava Lončar.
Bivši reprezentativac naše zemlje u rukometu Dragan Škrbić, koji je godinama branio boje Barselone, ali i Atletiko Madrida, napominje da su tenzije između katalonskih i drugih španskih ekipa oduvek postojale, ali da nisu izlazile iz sportskih okvira. S druge strane, svakodnevni život ne trpi puno i ne oseća se separatizam u vazduhu, ali bi se to promenilo ukoliko bi kojim slučajem bila izglasala nezavisnost.
- Tenzije su uvek postojale između Barselone i ostalih španskih klubova, naročito iz Madrida. Međutim, to je samo pojačan sportski rivalitet i ništa više. Za Katalonce je Barselona više od kluba, za njih je to život i zato ih treba razumeti. Ali mislim da želja za samostalnošću nije izražena koliko se to čini i predstavlja u svetskim medijima. Oni koji su za nezavisnost govore i izlaze na ulice, dok su zagovornici opstanka u sklopu monarhije tihi. Zato mislim da referendum ne bi prošao, odnosno da bi prevladao razum. Mislim da se Kataloncima samostalnost ne bi isplatila. Ni ekonomski ali ni sportski, jer ne znam kako bi Barselona živela bez prvenstva, ali ni kako bi recimo izgledali evropski fudbal, košarka i rukomet bez tog kluba - priča Škrbić.
Šta bi bilo sa španskim, pa i međunarodnim sportom, da se Katalonija kojim slučajem otcepi, jedna je od tema koja se sve češće analizira. Poslednju naznaku šta bi se desilo da Katalonija jednog dana izglasa nezavisnost dao je predsednik Fudbalskog saveza Španije Havijer Tebas.
- U početku Barselona ne bi mogla da se takmiči u Primeri, osim ako ne bi postojao međunarodni sporazum. Morali bismo da promenimo zakon o sportu. Andora na primer igra u našim takmičenjima, ali postoji dodatna odredba o tome. Ne volim da spekulišem o nemogućnostima. Katalonija će uvek biti Španija. Nisam samo zabrinut zbog Barselone, već i Nastika, Espanjola, Ljagostere i Sabadelja. Ako zakon o sportu ostane isti, oni neće moći da se takmiče - izričit je nedavno bio Tebas.
Da bi sport odvajanjem Katalonije puno izgubio jasno je jer veliki broj igrača ne bi mogao da se nadmeće i osvaja pobede i medalje. Neki od njih doduše ne pevaju špansku himnu kada se intonira na mečevima, ali su profesionalci i ne žele da budu sprečeni u osvajanju medalja na velikim takmičenjima. Zbog toga se odazivaju pozivu u španske selekcije, iako u srcu nose Kataloniju, Baskiju, Galiciju ili neku drugu pokrajinu. Samo u protekloj deceniji na desetinu Katalonaca je činilo okosnicu španskog sporta. Među njima najveća su imena košarkaške braće Gasol, Rikija Rubija i Navara, te fudbalera Ćavija, Pujola i Fabregasa. Međutim, ako proširimo teritoriju na područja na kojima se govori katalonski jezik i koje bi možda „išle u paketu“, onda bi boje nove zemlje možda branili i jedan od najboljih tenisera sveta Rafael Nadal (Majorka), David Ferer (Alikante), Serhio Ljulj (Baleari), ali i motociklista Dani Pedrosa (Katalonija).
Ekstremna Baskija
Separatistička nastrojenost u sportu, bar u Španiji, najizraženija je u Baskiji. Tako za glavnu uzdanicu pokrajine Atletik Bilbao tradicionalno igraju samo Baskijci, a nastojanje u tome ide do te mere da bi navijači pre voleli da gledaju svoje ljubimce u Sekundi, nego da na San Mamesu zaigra fudbaler koji nije rođen u Baskiji, ili makar vuče duboke korene iz te pokrajine.
