Izvor: Politika, 31.Dec.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Železni „brži” od Bolta
Svetski rekord na 100 metara (9,58 sekundi) zvanično je najbolji atletski rezultat svih vremena, ali matematika, udružena sa logikom, dokazuje da je to – svetski rekord u bacanju koplja (98,48 metara)
Lako je reći ko je najbolji ako poredite atletske asove u jednoj disciplini. Svetski rekorder je najbolji. Međutim, ko je najbolji od najboljih? Koji je svetski rekord najvredniji?
Ova dilema može se rešiti na dva načina. Prvi je zvanični, koji „propisuje” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF). „Tablice” za vrednovanje i poređenje atletskih rezultata sačinio je dr Božidar Spirijev 1979. godine i one su u „kraljicu sportova” ušle kao „Mađarske tablice” iako je Spirijev, koji je preminuo početkom 2010. godine, bio bugarski državljanin, ali pripadnik makedonske nacionalne manjine. Međutim, on se početkom šezdesetih godina oženio mađarskom atletičarkom Irenom Kun, preselio u Mađarsku i potom uzeo državljanstvo ženine domovine.
„Mađarske tablice” su korišćene da bi se na atletskim takmičenjima poređenjem rezultata u različitim disciplinama proglasili i nagradili najuspešniji atletičari ili da bi se „bodovima” premirali vrhunski rezultati pri određivanju ekipnog plasmana u atletskim ligama i kupovima. Pre dve godine dr Božidar Spirijev je, renovirao svoje tablice, u skladu sa promenama koje su se desile na atletskim borilištima i IAAF ih je prihvatio kao svoj instrument za vrednovanje rezultata – skinuvši im pridev „mađarske”…
Ali, mnogi atletski stručnjaci i takmičari nisu zadovoljni pravdom koja se deli IAAF tablicama, kao što nisu bili zadovoljni ni njihovom prethodnicom. Oni tvrde da se ovakvim načinom bodovanja neke discipline forsiraju, a da su neke neopravdano nisko procenjene. Naravno, loša namera pri njihovom sastavljanju nije postojala, tek nemoguće je pravično porediti hiljade i hiljade postignutih rezultata u 91 disciplini (46 za muškarce, 45 za žene), a još teže predvideti gornju granicu mogućnosti u svakoj od disciplina i od nje početi (unazad) bodovanje svakog još nepostignutog i svakog postignutog rezultata.
Ta nesavršenost IAAF tablica možda se najlakše vidi prilikom poređenja najvrednijih atletskih rezultata „propisanih” tablicama i aktuelnih svetskih rekorda.
Maksimalan broj bodva koji je moguće osvojiti je 1.400. Za tu cifru Bolt, ili neko drugi, morao bi da pretrči 100 m za 9,48 sekundi (aktuelni rekord 9,58 vredi 1.367 bodova), a 200 m za 18,92 sekunde (aktuelni rekord 19,19 = 1.356 bodova). Za 1.400 bodova potrebno je 800 m pretrčati za 1:37,65 (1:41,01 = 1.293), 1.500 m za 3:19,44 (3:26,00 = 1,303), 10.000 m za 25:15,44 (26:17,53 = 1.296). Možda još teži zadatak imaju skakači i bacači koji žele da osvoje maksimalan broj bodova. Skakač uvis bi morao da preleti 2,54 m (2,45 = 1.306 ), troskokaš 19,23 m (18,29 = 1.296), a neki novi Bubka bi morao s motkom da nadmaši 6,49 m (6,14 = 1.297); u bacanju kugle 1.400 bodova donosi daljina od 24,63 m (23,12 = 1.309), a u bacanju koplja 102,15 m (98,48 = 1.346).
Pomalo neverovatno, tek najdugovečniji rekordi su najslabije vrednovani, a „stotka” je precenjena, iako zahvaljujući svetskom rekorderu Juseinu Boltu, kao i njegovim pratiocima Tajsonu Geju i Asafi Pauelu, tih 10 stotinki koji nedostaju do maksimalnog skora od 1.400 bodova mogu da padnu veoma brzo – možda već naredne godine. S druge strane niko ne može da pomisli da bi ubrzo mogao da padne Bubkin rekord u skoku s motkom, a kamo li da neko preleti 35 santimetara više od legendarnog Ukrajinca.
Zbog toga su već godinama atletski statističari tragali za boljim načinom za vrednovanje atletskih rezultata, a čini se najprihvatljivije rešenje pronašao je američki statističar Dejl Harder pokušavajući da za svoju dušu utvrdi koji je svetski rekord u atletici najvredniji.
Najbrži čovek planete, fantastični Jamajčanin Jusein Bolt, po Harderu, nije vlasnik najvrednijeg svetskog rekorda, pa samim tim ni najbolji atletičar sveta – ni trenutno, ni svih vremena.
„Naj, naj” je Čeh Jan Železni koji je 1996. postavio i danas važeći svetski rekord u bacanju koplja s 98,48 metara. Taj rezultat je po Harderovom metodu vredniji od najvrednijeg rezultata po IAAF tablicama – svetskog rekorda Juseina Bolta na 100 m koji, ponovimo, iznosi 9,58 sekundi.
Metod kojim se poslužio američki statističar čini se logičnim. Harder nije u obzir uzimao moguće, buduće krajnje granice ljudskih mogućnosti, već postojeće. Važeći svetski rekordi su bili vrednost od koje je polazio.
Ako je rekord Železnog od 98,48 metara 100 odsto, onda je 95 odsto 93,56 metara, a ni jedan drugi bacač nije uspeo da hitne koplje u tih 95 odsto, odnosno da se približi svetskom rekordu na manje od pet odsto njegove vrednosti.
Bolt, ovom računicom, nije ni približno neprikosnoven kao Železni – 95 odsto od 9,58 sekundi iznosi čak 10,08 sekundi, a brži od tog rezultata bilo je oko 150 sprintera! Ma koliko bio nadmoćan na stazi Bolt nije ni približno toliko superioran po ovoj „računici”.
I to nije sve. Ovim empirijskim metodom Boltov svetski rekord na 200 metara je mnogo vredniji od onog na upola kraćoj stazi – 95 odsto od 19,19 sekundi je 19,68, a tu granicu su pored njega nadmašila još šestorica sprintera.
Živko Baljkas
objavljeno: 01.01.2011.
