Izvor: Blic, 18.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žele da zarade preko moje kičme
Žele da zarade preko moje kičme
- Neću da ćutim i da dozvolim da neko zarađuje preko moje slomljene kičme i predstavlja se kao humanista i da kroz moju sudbinu prikuplja marketinške poene - izjavio je juče za 'Blic' iz Atine Slobodan-Boban Janković, bivši košarkaš Crvene zvezde, koji se od tragičnog događaja na parketu, dok je nosio dres Panioniosa, 11. godinu nalazi u invalidskim kolicima.
Naš nekadašnji reprezentativac se pita:
- Šta je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa stanom koji mi je kupila Crvena zvezda? Istina je da su me ljudi iz mog nekadašnjeg kluba, u kome sam proveo gotovo 20 godina, na kraju - ispalili! Kada su pre tri godine morali da spasavaju glave, setili su me se i pod humanitarnim geslom 'Pomozimo Bobanu Jankoviću' organizovali akciju prikupljanja novčane pomoći. Objavili su žiro-račun u banci na koji je trebalo da bude uplaćen prihod od prodaje karata sa meča Zvezda - Makabi i deo prihoda sa utakmice Zvezda - Zadar, kojoj sam prisustvovao. Verovao sam punim srcem da to rade zaista iskreno, da žele da pomognu čoveku kome je i u svom drugom životu Crvena zvezda ostala najveća ljubav. Obavestili su me da je prikupljeno 60.000 evra, da bi me pozvali da 1. jula 2004. iz Grčke dođem u Beograd i vidim stan koji su mi kupili. Tada sam poslednji put bio u rodnom gradu. Moj sin i ja smo imali šta da vidimo: gole zidove, nešto nalik na podrum koji bi trebalo da bude preuređen za život jednog invalida i to negde na kraju Mirijeva. U ugovoru je stajala vrednost stana od 30.000 evra, dakle upola manje novca od onoga što je prikupljeno. U stvari, tačno onoliko novca koliko je već uplatila Republička direkcija za sport - milion i po dinara i Gradska uprava za sport - 500.000 dinara. Tada sam shvatio da je u pitanju sumnjiva kombinacija, možda i divlja gradnja. Verovatno su mislili: 'Neće se Boban buniti'! Slobodan Janković dalje, govori:
- Obaveštavali su me da treba da pričekam, prvo jul, pa septembar, Novu godinu, evo sad je mart... Nikada nisam tražio milostinju, čak ni u najkritičnijim trenucima. Pomagali su mi prijatelji koji nisu želeli reklamu. I sam sam zbog lečenja prodao sve što sam stekao. Više me niko iz Zvezde ne zove, a poslednje što sam čuo od Živorada Anđelkovića, predsednika kluba, bilo je: 'Šta je, Bobane, čujem da nisi zadovoljan stanom. Pa, poklonu se u zube ne gleda'. Mislim da tako nešto nisam zaslužio i muka mi je od ljudi koji se tako ponašaju. Ako je pravde, ponovo ću imati stan u Beogradu, ako ne - molim lepo, sutra je novi dan. Ali, iskreno, više ne verujem ni svojoj levoj ni desnoj ruci... D. J. Bužić
