Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravlje preče od 1,9 miliona evra
Igrač FMP-a govori kroz šta je prolazio pre i posle SP u Japanu, kako se izjalovio ugovor sa Akasvajuom, o povratku na parket narednog meseca...
Godina koja je na izmaku trebalo je da bude jedna od najlepših za košarkaša FMP-a Branka Jorovića (25 g, 204 cm) jer se očekivalo da će imati zapaženu ulogu u reprezentaciji na 15. svetskom prvenstvu i da zatim pređe u jedan od najbogatijih španskih klubova Akasvaju iz Đirone. Međutim, blistavu sezonu je pokvarila podmukla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povreda leđa koja mu nije dozvolila da se iskaže u debiju za nacionalni tim, a zatim mu je iz ruku "otela" ugovor od 1,9 miliona evra.
Od sredine septembra, kada se vratio iz Đirone neobavljena posla (Akasvaju poništio predugovor posle lekarskih pregleda), Jorović se lečio u Beogradu. Pre nepunih nedelju dana imao je prve timske treninge u FMP-u...
– Skoro da mogu da kažem da se osećam odlično, mada još imam strah. Kakve sam muke imao, dobro sam. Imao sam vrlo bolnu povredu leđa, zbog koje nisam mogao normalno da hodam, da sedim...
Premotavanje ovako strašnog "filma" nije prijatno, ali pristaje na to. U julu, u jednoj pripremnoj utakmici reprezentacije u Valensiji, osetio je oštar bol u leđima...
– Skroz me je oblio znoj. Primio sam injekciju protiv bolova. Sutradan je to prošlo i mislio sam da je u pitanju nešto prolazno. Sve do poslednje utakmice na turniru u Singapuru, koji je bio generalna proba za SP, nisam imao problema, a onda sam posle jednog banalnog pokreta osetio onaj isti, oštar bol koji se spuštao niz leđa do pete.
Na svoju ruku je odlučio da nastavi pripreme mada je bio svestan da je to put u neizvesnost...
– Za mene bi bilo poražavajuće da sam na korak od Svetskog prvenstva rekao: "Ne mogu". Lekarski tim je učinio sve što je mogao. Hrabrili su me da ću vremenom biti bolje. Osećao sam se kao važan deo tima, bio sam član prve petorke. Nisam želeo da odustanem a znao sam da igrajući pod bolovima neću moći da pružim ni deseti deo onoga što mogu.
Nekoliko dana pre SP, dok se povreda nije vratila, dogodilo se nešto što ga je još više ohrabrilo..
– U Singapuru sam potpisao predugovor sa Akasvajuom. Posle SP sam otišao u Đironu na detaljne preglede da bih sklopio ugovor. Ali, ispostavilo se da povreda nije bezazlena, a Akasvaju je već doveo dva povređena igrača Tortona i Hila. U nekim drugim okolnostima prošao bih i u takvom stanju.
Prvih dana u Đironi uverio se da ima i nešto gore od fizičkog bola: neizvesnost... Nije to bila briga zbog para, već za svoje zdravlje...
– U tim trenucima nisam razmišljao o tome koliko gubim i finansijski i igrački, već sam samo želeo da se završi neizvesnost oko moje povrede. Iščekivanje je uvek najteže.
Takav ugovor se ne dobija svakog dana...
– Trebalo je da potpišem na dve plus jednu godinu, a ugovor sa obeštećenjem bi iznosio 1,9 miliona evra.
Kako je u tim trenucima reagovao trener Akasvajua Svetislav Pešić...
– Pešić je bio više nego korektan prema meni. Učinio je sve što je mogao. Morao je da opravda neke svoje poteze. Nije mogao da ima trojicu novajlija na dugom čekanju...
Usledio je povratak u FMP...
– Svi su odmah zvali da bi me ohrabrili i ponudili pomoć, od Nebojše Čovića i Ratka Radovanovića do saigrača. Vratio sam se u klub u kojem sam za pune tri sezone proveo mnogo lepih trenutaka. Rehabilitacija je trajala nepuna dva meseca. Raznim vežbama sam jačao leđa. Pomagali su mi klupski lekari i fizioterapeuti, a posebno Vlada Dragović koji mi je pokazao odlične vežbe. Svima koji su bili uz mene dugujem zahvalnost, pre svega mojoj supruzi Ani, bratu i roditeljima.
Bliži se povratak na parket...
– Nepunih nedelju dana treniram sa ekipom. Polako skupljam samopouzdanje, gledam kako moje telo reaguje. Posle Nove godine počeću još ozbiljnije da treniram, a nadam se da ću polovinom januara da odigram prvi meč.
O prvom susretu sa košarkom...
– Slučajno sam u košarci. Na nagovor nastavnika fizičkog u mom Dragačevu, počeo sam da treniram u osmom razredu. Bio sam talentovan za većinu sportova. Sticajem okolnosti, košarkaške treninge u Guči vodio je moj ujak. Tu sam proveo dve godine i igrao beton ligu u kojoj su me primetili ljudi iz Borca i odveli 1998. Borac me je odmah pozajmio Železničaru u kojem sam za dve sezone igrao u Drugoj i Prvoj srpskoj ligi. Kad sam se vratio u Borac i dalje sam na dvojnu registraciju igrao za Železničar. U Borcu sam maksimalno napredovao i u poslednjoj sezoni bio drugi strelac Prve "B" lige i drugi igrač po indeksu iza Vuksanovića. To je bio znak za ljude iz FMP-a. Tako sam se posle četiri-pet sezona u Čačku obreo u Železniku.
O tajni čačanske škole...
– U Čačku se dobro radi sa mladima. To je verovatno rezultat višegodišnjeg angažovanja grupe ljudi koja je pronikla u sve tajne košarke. Čačanska škola to je brza košarka i dobar šut...
Dalipagić je počeo kasno, sa 17 godina...
– I ja sam prilično zakasnio. Počeo sam sa 15. Da sam počeo koju godinu pre ko zna gde bih bio sada. Gledam u FMP-u, dečaci od 17-18 godina su već u vrhunskoj košarci. Stalno im pričam da treba da budu srećni što imaju takvu priliku.
O tajni svog šuta...
– I u Borcu i u Železničaru sam mnogo vežbao šut, iz svih pozicija. Svaki trener mi je dao nešto iz tehnike šuta. To je moja najveći kvalitet, iako dugo sebe nisam smatrao šuterom.
O uzoru...
– Nemam uzora. Mladi danas gutaju NBA, a ja nisam zaljubljen u nju. Volim dobru evropsku košarku. Dok gledam takve utakmice ja ih analiziram.
Kako se pravi korak od sedam milja...
– Za mene je velika stvar to što sam u Čačku igrao mnogo utakmica. Jedno vreme sam igrao za Borac i Železničar a leti i beton ligu u Guči. Tu sam stekao veliko iskustvo.
Malo malo pa Zvezda kuca na vrata FMP-a...
– Sa ljudima iz Zvezde nisam razgovarao. Sa FMP-om imam ugovor do kraja sezone. FMP i agencija koja me zastupa "One" pitaju se o tome gde ću dalje, a ako se oni dogovore sa Zvezdom, biće mi čast da igram za nju jer poznato je da su Partizan i ona dva naša najveća kluba.
U Železniku iznova neka nova lica prkose skupim timovima Partizana i Zvezde...
– Kao i svake godine u FMP-u stižu talenti željni dokazivanja. I trenutni rezultati svedoče o kvalitetu rada i požrtvovanosti tih mladića.
O 2007. godini...
– Ako budem zdrav sigurno ću se odazvati selektoru. Narednog leta igraće se u zemlji svetskih prvaka Španiji, što je izazov više. Nadam se da će reprezentacija Srbije okupiti sve najbolje igrače koje ima i da će se stvoriti atmosfera u kojoj će svi biti spremni da se podrede višem cilju.
-----------------------------------------------------------
Gurović je ekstra
O rivalstvu sa Gurovićem...
"Kad je došlo do polufinala sa Zvezdom, znao sam šta me čeka. Gurovića izuzetno poštujem i kao igrača i kao čoveka. Postigao je mnogo toga u košarci a i sada pokazuje koliko vredi. Sportski sam se spremao za njega. Želeo sam da moj tim pobedi. Svi kažu da je naš duel bio lep za gledanje, ali na terenu nije baš lako..."
-----------------------------------------------------------
Pešić: Evropska klasa
Trener Akasvajua Svetislav Pešić prati oporavak Branka Jorovića:
– Jorović je i dalje interesantan i za Đironu i za mnoge velike evropske klubove. Ali, pre svega mora da bude zdrav. "Diskus hernija" muči mnoge sportiste. Neki su to rešili operacijom a neki terapijama... Jorović je odličan igrač i, što je vrlo važno, igra na poziciji visoke trojke koja je tražena. Da letos pre njega nismo imali problema sa Hilom i Tortonom ja bih ga zadržao. Za njega je sad najvažnije da se oporavi i da počne da igra.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 25.12.2006.]
