Izvor: B92, 10.Avg.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završena tura kroz Vojvodinu
Učesnici biciklističke ture "Sekelj 2008" vratili su se u Skorenovac, posle osam etapa puta dugog oko 850 kilometara.
Ekipu je činilo 30 vozača, među kojima novinari dnevnika Mađar so, dvonedeljnika Kovin ekspres i Novinske agencije Beta. Biciklisti su vozili osam tura trasom kojom su prošli i Sekelji na putu ka Vojvodini. Skorenovac, čije ime na mađarskom znači "selo Sekelja" osnovali su Mađari - Sekelji, iz transilvanijskog sela Ciumani.
Oni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su se krajem 19. veka doselili i u Vojilovcu i Ivanovo u Vojvodini sklanjajući se zbog stalnih nameta i pritisaka Austrougarske monarhije.
Sekelji su etnički Mađari koji su po kazni bili graničari. Pošto su bili naoružani često su ulazili u sukobe s vlastima. U mestu Madeinfalvo u Rumuniji podignut je spomenik Sekeljanima koje su pogubljeni po nalogu Marije Terezije jer su odbili da plaćaju porez monarhiji.
Sekelji su ostali prkosni, pa su i pod vlašću Nikolaja Čaušeskua bili zatvarani i proganjani.
Zemlja Sekelja je u centralnom delu Rumunije. Sekelji su u delu zemlje gde su skoncentrisani postavili table s naznakom da se ulazi u zemlju Sekelja. Vlast je brzo reagovala i uklonila table, rekao je agenciji Beta novinar dnevnika Madjar so Ištvan Kečkeš.
On je dodao da je vidno da se putevi grade i da se Rumunija menja ali se to najmanje vidi u zemlji Sekelja gde su najlošiji putevi.
Građanski savez Mađara drži oko 30 odsto vlasti u Rumuniji podržava borbu Sekelja za veću samostalnost.
U Skorenovcu, odakle su Sekelji otišli u pečalbu, očekuju goste iz prekomorskih i prekoatlantskih zemalja na proslavu 125. godišnjice
sela.
"Celo selo je izašlo na ulice da pozdravi bicikliste koji su tragom Sekelja stigli iz Transilvanije. Time počinje velika proslava 125. godišnjice Skorenovca i trajaće do seoske slave 20. avgusta", rekao je jedan od organizatora Zoltan Dani.
Dani je dodao da su već stigli iseljenici iz raznih delova sveta koji su danas imali svoju misu u seoskoj crkvi.
Organizator trke i penzionisani pukovnik Vojske Srbije Zoltan Dani poznat je i po tome što je 27. marta martu 1999. godine, kao komandant 3. raketne baterije 250. brigade PVO, učestvovao u prvom i jedinom obaranju takozvanog "nevidljivog" američkog lovca F-117A.
