Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Okt.2022, 21:25
Završen prvi dan Evropskog političkog samita u Pragu, cilj da se snizi cena gasa
U okviru Evropskog političkog samita u Pragu na radnoj večeri održana je završna sesija, kojoj je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je na radnoj večeri sedeo sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, austrijskim kancelarom Karl Nehamerom, predsednikom Azerbejdzana Ilhamom Alijevom, premijerom Portugala Antoniom Koštom.
Radnom večerom završen je prvi dan samita u Češkoj.
Makron: Ukrajini više vojne opreme za suprotstavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Rusiji
Predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da je današnji prvi samit Evropske političke zajednice, kojem su prisustvovali lideri 44 zemlje, pokazao jedinstvo u osudi ruske agresije i podršci ukrajinskog suvereniteta.
Makron je na konferenciji za novinare najavio da će evropske zemlje poslati Ukrajini više vojne opreme za suprotstavljanje Rusiji, uključujući više francuskih haubica tipa Cezar.
Dodao je da su razmatrana mnoga žarište i krizna područja poput Jermenije i Azerbejdžana i Zapadnog Balkana kao i tenzije u istočnom Mediteranu između Turske, Grčke i Kipra.
"Bilo je veoma korisno imati forum u okviru kojeg su se sastali i otvoreno razgovarali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednici Jermenije i Azerbejdžana i nemački kancelar Olaf Šolc sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom takozvanog Kosova Vjosom Osmani", rekao je Makron.
To su bili veoma korisni razgovori, koji mogu da pokrenu stvari napred, istakao je on.
Prema rečima Makrona, cilj skupa je ispunjen s obzirom na to da je u Prag došlo 44 lidera suverenih država koji vide Evropu kao jedinstveni entitet.
Na skupu su, kazao je, razgovarali kao jednaki o problemima sa kojima se suočavamo.
"Želeo bih da istaknem koliko je ova ideja važna, to je stara ideja, koja je polako postala realnost", kazao je Makron novinarima nakon prvog ovakvog skupa.
"Imamo EU koja je realnost i mnoge zemlje koje žele da se priključe EU, pojedine koje su napustile EU, dok druge ne žele da uđu u evropski blok", naveo je Makron.
Fijala: Ne želimo da zamenimo postojeće formate saradnje
Domaćin skupa, premijer Češke Petr Fijala kazao je da je zajednički interes bio da se stvori zajednička platforma, mogućnost saradnje, deljenja ideja i razvijanja rešenja za mir i prosperitet Evrope.
"Mi ne želimo da zamenimo postojeće formate saradnje, nismo usvojili zvaničnu rezoluciju, samo osećamo potrebu da imamo prostor za razmenu mišljenja o događajima koji se dešavaju u Evropi i šire", rekao je češki premijer.
Prema njegovim rečima, ovaj sastanak je održan u kritičnom trenutku za budućnost Evropskog kontinenta.
"Ruska agresija na Ukrajinu je izazov za našu bezbednost i stabilnost i utiče na sve nas na mnogo načina", rekao je on.
On je istakao da činjenica da je 44 lidera, evropskih partnera došlo ovde da razgovara o budućoj saradnji jeste značajno ostvarenje.
Maja Sandu, predsednica Moldavije, koja će biti domaćin narednog sastanka na proleće, kazala je da se vidi da Evropska politička zajednica pokazuje solidarnost tokom ovih trenutaka.
"Samo solidarnošću možemo da rešimo izazove", istakla je ona.
Sandu je kazala da ćemo preživeti ovu zimu i izaći iz nje mnogo jači.
Evropa ima mnogo složenih problema
Premijer Češke je danas na otvaranju Samita poručio da Evropa ima mnogo složenih problema, od kojih je najveći agresija Rusije na Ukrajinu, kao i da je smisao tog skupa da se raspravi o aktuelnoj situaciji i spornim temama u Evropi i šire.
Kazao je da taj format treba da bude fleksibilan i odgovara svim demokratskim zemljama.
"Sigurno nećemo osnovati još jednu evrpsku organizaciju, niti zameniti postojeći format saradnje, jer ih već imamo puno, čak nećemo ni usvojiti bilo kakvu zvaničnu rezoluciju danas. Smisao skupa je da imamo iskrenu raspravu o zajedničkim interesima i da raspravljamo o spornim temama", naveo je češki premijer, čija zemlja trenutno predsedava EU.
On je istakao da su glavni ciljevi da se postignu mir i bezbednost i naglasio u Evropi Rusija vrši agresiju na Ukrajinu, kao i da su pristuni problemi ifnlacije, energtske krize i drugo.
"Evropa ima mnogo problema danas i treba da diskutujemo i pronađemo rešenja", naveo je Fijala.
Istakao je da je najveći problem za Evropu što se na njenoj teritoriji trenutno vodi agresivni rat i da Rusija nastavlja nepoštenu agresiju na Ukrajinu.
Moravjecki: Evropa mora hitno da odredi cene energenata
Evropa mora hitno pre zime da preduzme akcije u vezi sa cenom energenata, izjavio je danas u Pragu poljski premijer Mateuš Moravjecki.
On je pozvao evropske lidere da usvoje izmene zakona o emisiji ugljen dioksida i o maksimalnoj ceni gasa, preneo je Rojters.
"Teška zima dolazi za sve evropske zemlje i zbog toga moramo da delujemo odmah", rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare.
Rute: Složili smo se da moramo da snizimo cenu gasa
Ono oko čega smo se složili danas jeste da moramo da snizimo cene gasa u Evropi i to nije pitanje samo za 27 država, već za 44 države i svih 44 lidera su potpuno složni i imaju zajedničku ambiciju da donesu mere kako bi se cene gasa snizile, izjavio je danas novinarima holandski premijer Mark Rute u Pragu.
"Dok god su cene gasa visoke i inflacija u Evropi visoka sve vlade gledaju na koji način će podržati domaćinstva i kompanije kako bi mogli da izađu na kraj sa tom situacijom sa visokim cenama na tržištu energenata i visokom inflacijom", rekao je on.
Na pitanje kako će to uraditi, Rute je rekao da o tome treba da odlučuju države, da je to u nacionalnoj nadležnosti, da Holandija sprovodi mere, da Francuska, na primer, godinama daje supstitucije, a da druge zemlje imaju svoje sisteme.
"To je individualna stvar država, ali ja govorim o kolektivnoj meri koja bi se ticala cena gasa", istakao je on.
Kada je reč o razgovorima u Pragu, on je kazao da je ispoljena želja da se to dogodi i da će se o tome razgovarati među 27 država članica.
"Trebalo bi da dođe do realizacije ne sutra, ali u bliskoj budućnosti, već smo uradili puno, razgovarali smo o pitanjima o ograničavanju cene, o modelu koji bi se sprovodio, kako bismo radili na zajedničkoj nabavci, o svim tim pitanjima ćemo razgovarati i potom generalni osećaj je da treba da ponovo dosegnemo do svih 27 država i uradimo nešto kao 44", istakao je Rute.
EPZ ne odlaže put zemalja Balkana u EU
Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je večeras da ne veruje da će novi format Evropske političke zajednice odložiti približavanje Zapadnog Balkana EU, već suprotno.
On je novinarima u Pragu rekao da su takvi formati potrebni da bi se ojačala veza sa sistemom vrednosti i ekonomijom, ali je upozorio na prevelika očekivanja.
"Kao i u slučaju Srbije i Kosova, ne može se forsirati napredak, to se može učiniti samo pregovorima", naveo je Nehamer.
Istakao je da je Srbija "trenutno i u procepu" između Rusije i Zapada, koji zahteva primenu sankcija prema Moskvi.
Evropska politička zajednica, smatra, može pomoći i u ovom pogledu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
