Izvor: RTS, 23.Sep.2013, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorski fitnes
U američkim zatvorima nalaze se neki od najozloglašenijih kriminalaca. Bilo da su iza rešetaka otišao zbog ubistva, silovanja, razbojništva, dilovanja ili nekog drugog zločina, većina zatvorenika ima kratko vreme da se snađe u opasnom okruženju. Dok je za nekoga jako i mišićavo telo stvar izbora, za ljude iza rešetaka ono je osnov preživljavanja. Fitnes stručnjaci izneli su nagađanja zbog čega se u zatvorima, makar na prvi pogled, brže dolazi do snažnog i mišićavog tela. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Slike robijaša od kojih bi mnogi mogli bez problema da učestvuju na bodibilding ili vejtlifting takmičenjima naterala su fitnes stručnjake da otkriju u čemu je tajna uspeha. Posebno je interesantno kako neko u uslovima ograničenih resursa uspe da fizičku spremu dovede do nivoa na kojem bi pozavideli i vrhunski sportisti. Iako do sada nije sprovedeno ozbiljnije istraživanje, pojavila su se mnoga nagađanja zbog čega su mnogi zatvorenici u sjajnoj fizičkoj formi.
Kada je vežbanje u pitanju, zatvorenici verovatno ne slede nijedan od konvencionalnih saveta od ishrane, koja i nije baš najkvalitetnija, do samog načina vežbanja. To je i normalno imajući u vidu gde se nalaze. I pored svega oni uspevaju da za kratko vreme nabace dosta mišićne mase i da steknu vrhunsku kondiciju.
Pojedini fitnes stručnjaci smatraju da osnova brzog napretka ljudi iza rešetaka leži u motivaciji. Dok mnogi imaju motiv nabace mišiće zbog estetskih razloga, u zatvoru je to pitanje opstanka. Za mnoge robijaše jako i mišićavo telo nije izbor, ono je uslov opstanka u izuzetno negostoljubivom okruženju. Oni moraju biti veliki i jaki da bi preživeli. Kada imate takvu motivaciju, logično je da ćete imati i rezultate.
Ono što bodibilderi uzimaju kao doping, zatvorenici imaju u izobilju. Visok nivo testosterona karakterističan je za kriminalce, posebno kada se nađu u sredini kakva je zatvor, gde se nalazi veliki broj osoba kojima je takođe nivo testosterona visok. U sredini gde je nasilje osnov preživljavanja, nivo testosterona mora da ostane visok.
Koliko god čudno zvučalo, zatvorenici imaju neuporedivo manje stresa nego obični ljudi. Konstantan oprez je nešto što se podrazumeva, ali oni koji su na robiji ne moraju da plaćaju račune, ne trpe stres na poslu i porodici, ne susreću se sa problemima sa kojima se ljudi na slobodi susreću. Tako nešto potvrdio i „loš momak" engleskog fudbala, Džoi Barton koji je rekao da se najbezbrižnije osećao u zatvoru, gde nije morao da brine porodične, profesionalne i druge brige. Kao što je rečeno, večiti oprez i borba za život povećavaju nivo testosterona kod zatvorenika, ali van toga drugih, svakodnevnih stresova nema.
U zatvorima postoji tačan raspored i rutina u koju se uklapaju svi zatvorenici. Vreme određeno za vežbanje je unapred zakazano, tako da se oni koji iza rešetaka redovno treniraju, unapred raduju vremenu provedenom u teretani. Rutina u bodibildingu je važna, bez obzira da li se neko nalazi iza rešetaka ili na slobodi. Maltene ne postoji osoba koja redovnim vežbanjem, po ustaljenom programa ne bi imala vidljive rezultate. Ipak, za razliku od zatvora, gde je sve propisano pravilima, na životu u slobodi, zbog velikog broja obaveza teško je ostati disciplinovan i uspostaviti rutinu u treningu.
Procenjuje se da zatvorenici vežbaju sa velikim težinama i da ih brzo povećavaju. U dvorištima, gde se najčešće vežba, nije dovoljno samo da neko izgleda snažan, on mora da bude snažan i da to vide i ostali. I to je jedna od lekcija preživljavanja. Mišići nisu sami po sebi dovoljni da bi se neko zastražio, ali kada se zna da iza mišića zaista stoji snaga, mnogi će dva puta razmisliti pre nego što pokušaju napadnu. Naravno, brzo povećanje težina u treningu na kraju će dovesti i do bržeg nabacivanja mišićne mase.
Zajedno sa tegovima, zatvorenici rade i kondicione i kardio treninge. I ovde koriste neke od retkih prednosti koje im donosi način života u zatvoru. Vreme provedeno u ćeliji najčešće se prekraćuje novim treninzima. U ograničenom prostoru zatvorenici više sati dnevno rade sklekove, čučnjeve, trbušnjake i mnoge druge vežbe koje sami izmišljaju i nakon kojih samo telo postaje mašina za sagorevanje kalorija.
Još jedna bitna stvar koja je u zatvoru na strani zatvorenika je redovan i relativno miran san. U zatvorima ne postoje noćni izlasci, gledanje televizije, internet i slične stvari zbog kojih bi ostajali budni do kasno u noć. Poznato je da je dobar i redovan san jedan od osnova uspeha, ne samo u bodibildingu, već i u drugim sportovima, posebno kada je u pitanju oporavak tela nakon napornog treninga. Spavanje u isto vreme, san od osam i više sati samo su neke od „blagodeti" zatvorskog života u Americi koje na kraju pomažu onima koji su u treningu.
Osim redovnog sna, zatvorenici imaju i redovne obroke, što je takođe jedan od osnova uspeha. Iako u zatvoru hrana nije sjajna, telo u svakom trenutku zna vreme unosa obroka i prilagođava se. Prosečan zatvorenik u toku dana, samo redovnim obrocima može uneti i do 3.000 kalorija koji nekad mogu biti pojačani tunom i sličnom visokoproteinskom hranom koja se može kupiti u zatvoru. Sve to daje solidan osnov za brz razvoj mišićne mase.
U pojedinim strogo čuvanim zatvorima javljaju se problemi da su zatvorenici fizički superiorniji od čuvara. Dok sve vreme sveta, koje im je ostalo na robiji, zatvorenici provode u vežbanju, čuvari ne prate taj trend. To stvara probleme posebno u smirivanju nereda, i uvođenju reda gde se sve snažniji i agresivniji zatvorenici teže smiruju.
