Izvor: RTS, 21.Dec.2013, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Argentinci (ne) vole Mesija
Dok mu se klanja cela fudbalska planeta hladan odnos prema Mesiju imaju navijači Argentine. Čini se da je zvezda Barselone (osim kod navijača Reala) najmanje popularna upravo kod svojih zemljaka. Iza stava da je Mesi Katalonac a ne Argentinac i da više voli da igra za Barselonu nego za reprezentaciju stoji frustracija navijača koji skoro tri decenije čekaju novu svetsku titulu, a koji su krivca za neuspehe pronašli u najboljem fudbaleru planete.
Leo Mesi je krunisani kralj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fudbala, i igrač koji obara sve rekorde pred sobom. Planetarna popularnost omalenog Argentinca svake godine je sve veća, a „Mesi-manija" zahvatila je svaki kutak planete i čini se da nema navijača koji ne mašta da fudbaler Barselone nastupa za njegovu reprezentaciju. Ipak, postoji jedno mesto gde Mesi nije toliko popularan, to je njegova rodna Argentina.
Argentina je za ovu godinu već podelila nagrade za najbolje sportiste u kojima ponovo nije bilo Mesija. Fudbaler Barselone je možda četiri puta osvajao nagradu za najboljeg fudbalera na planeti, ali to nije dovoljno da ga nagrade u domovini. Argentinski novinari su nagradu Olimpia de Oro, namenjenu najboljem sportisti dodelili bokseru Markosu Majdani.
Još jedna nagrada takođe namenjena najboljem sportisti Argentine Gold Prize of Clarin, nije otišla Mesiju već teniseru Huan Martinu del Potru čiji je najveći uspeh ove godine polufinale Vimbldona. Mesi je samo 2011. godine proglašen za najboljeg sportistu svoje zemlje.
Ignorisanje najboljeg fudbalera planete u domovini nije ništa novo, takav odnos prema Mesiju u Argentini vlada poslednjih nekoliko godina i to ne samo od strane javnosti već i navijača. Prekor Argentinaca prema najboljem igraču planete objašnjava se mišljenjem da Mesi u reprezentaciji ne pruža ni približno iste partije kao kada igra u Barseloni.
Dok izaziva nezapaćenu pažnju medija gde god se pojavi,, kako je argentinski list La Nacion jednom napisao, Mesi u svojoj zemlji ima manje poklonika nego neki fudbalski sudija. Iako je u pitanju preterivanje Mesi je u rodnoj zemlji zaista manje popularan od svojih zemljaka i saigrača iz reprezentcije Teveza, Iguaina, Aguera i drugih.
Pojedini argentinski navijači često nazivaju Mesija „Katalonac" u pogrdnom smislu, ne priznajući da uopšte predstavlja tu južnoameričku državu. Na ulicama argentinskih gradove ponegde se čak vide i grafiti na kojima piše: „Mesi nije Argentinac". Tako nešto nisu radili čak ni u slučaju Iguaina koji je rođen u Francuskoj.
Činjenica da je Argentinu napustio kao 13-godišnjak i da je kao fudbaler stasao na evropskom kontinentu doveli su do toga da temperamentni Argentinci imaju hladan odnos prema Mesiju. Da je Argentina sa Mesijem osvojila Mundijal, tog igrača bi verovatno dizali u nebesa, ali kada su „gaučosi" doživeli neuspehe na svetskim prvenstvima 2006. i 2010. godine i Kopa Amerika 2011. godine, najveći krivac je pronađen u fudbaleru Barselone.
Čini se da će se mnogi Argentinci uvrediti ako neko pokuša da uporedi Mesija sa Maradonom. Iako je u ostatku sveta ovo poređenje gotovo svakodnevno, za Argentince postoji samo Dijego. Popularni „El Pibe" je, pre nego što se otisnuo u Evropu, u domovini pokazao makar delić fudbalske magije dok je kao igrač stasavao u Argentinos Juniorsima i Boka Juniorsima.
Priče iz Maradoninog detinjstva u kojima je kao bosonogi klinac na ulicama Buenos Airesa pikao loptu, dok su se otac i majka borili da prehrane porodicu, je nešto sa čime se većina Argentinaca može poistovetiti. Maradona je uvek bio čovek iz naroda koga je volela cela nacija. Kada je u Meksiku 1986. godine Maradona predvodio „gaučose" do titule svetskog šampiona u očima Argentinaca, ali i celog sveta, postao je besmrtan. Njemu se moglo oprostiti sve, i izbacivanje sa Mundijala 1990. i korišćenje droge i sve stvari koje su pratile njegov buran život. Mesi kod svojih zemljaka još uvek nije zaslužio takav kredit.
Kakav je odnos zemljaka prema Mesiju najbolje je ilustrovao jedan britanski novinar koji je pre dve godine posetio njegov rodni grad Rosario i klub Njuels Old Bojs, gde je fudbaler Barselone napravio prve fudbalske korake. On je tada u društvu tridesetak klinaca starih između šest i sedam godina sproveo mini-anketu pitajući ih da li znaju ko je Mesi. Oko 70 odsto je čulo za njega, ali nije pokazalo neku emociju ili oduševljenje, dok 30 odsto nikada nije ni čulo za najboljeg fudbalera na planeti koji je samo nekoliko godina ranije jurio loptu na terenu na kojem sa sada oni nalaze.
Ako se ovome doda da su u radnjama sa sportskim suvenirima Buenos Airesa i drugih argentinskih gradova i dalje najpopularniji dresovi Maradone i drugih bivših i sadašnjih argentinskih fudbalera, onda se dobije jasnije slika o odnosu Argentinaca prema najboljem fudbaleru na planeti.
Mesi nije osvojio ništa sa Argentinom iako su svi očekivali da će upravo on, nakon Maradone, ponovo voditi reprezentaciju do svetske slave. Štaviše, imao je možda više loših nego dobrih partija u dresu nacionalnog tima. Maradonini saigrači kažu da je „El Pibe" sa uživanjem igrao za reprezentaciju i da mu nije bilo teško da pređe pola sveta samo da bi predstavljao svoju zemlju. U očima Argentinaca Mesi nije pokazao takvo požrtvovanje.
Istina je da je na Svetskom prvenstvu 2010. godine Mesi igrao prilično loše, doduše kao i čitava reprezentacija, i da nije postigao gol, ali to je samo poslednja kap u punoj čaši ogorčenja argentinskih navijača.
Na žalost, malo Argentinaca izgleda pamti da je Mesi na početku karijere, još kao tinejdžer, odbio ponudu Španije da nastupa za njihovu reprezentaciju. Fudbaler Barselone je na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina bio najbolji strelac i igrač takmičenja, kada je Argentina osvojila titulu.
Zanimljivo je da su sami počeci Mesija u seniorskoj reprezentaciji bili nesrećni. Sa 18 godina, na svom debiju za prvi tim „gaučosa", na meču protiv Mađarske u Bidimpešti Mesi je ušao u 64. minutu, a samo minut kasnije utakmicu je napustio zbog crvenog kartona. Sudija je isključio Mesija zbog toga što je rukom da udario protivnika koji ga je vukao za dres. Ovo je bio možda loš predznak kada je u pitanju reprezentativna karijera momka iz Rosarija.
Na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine Mesi je debitovao na utakmici protiv naše reprezentacije koja se tada zvala Srbija i Crna Gora. Omaleni Argentinac je tako postao najmlađi fudbaler svoje zemlje koji je debitovao na Mundijalu, a kada je dao gol, postao je i najmlađi strelac „gaučosa".
Mesi je zablistao pored Rikelmea 2007. godine na Kopa Amerika (kontinentalni šampiona) gde je Argentina u finalu poražena od Brazila. Mesi je i ovde bio jedan od najmlađih igrača i prikazao je odlične partije, a zlobni komentari danas govore da je za njegove dobre igre (koje, kako smatraju mnogi Argentinci nikada više nije ponovio) zaslužan Rikelme. Ni zlatna medalja na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, kada je suprotno željama Barselone, nastupio za reprezentaciju, nije bila dovoljna da osvoji srca navijača. I za ovaj uspeh mnogi Argentinci zasluge pripisuju Rikelmeu.
Za hladan odnos zemljaka prema Mesiju možda je najpresudnija bila 2010. godina i Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi koje je napadač Barse završio bez postignutog pogotka. Mesijeve igre su bile daleko od loših, i sa pozicije plejmejkera na koju ga je tadašnji selektr Maradona postavio zaslužan je za mnoge golove reprezentacije, dok je u pobedi protiv Grčke proglašen i za igrača meča, ali „trn u oku" navijača je bila činjenica da fudbaler nije postizao golove, iako je to nemilosrdno radio u Barseloni.
Otvoreni prekor dela domaćih navijača prema Mesiju međutim počeo je godinu dana kasnije 2011. godine na Kopa Amerika gde je Argentina bila domaćin. „Gaučosi" su igrali katastrofalno i ispali su već u četvrtfinalu od Urugvaja. Iako nije igrao loše, makar ništa loštije od ostatka ekipe, Mesi je proglašen za najvećeg krivca. Tada je mu je otvoreno zamerano da ne pokazuje istu strast i želju kao kada igra za klub i kada nosi dres reprezentacije. Lokalni mediji posebno su mu posebno zamerili činjenici da ne peva nacionalnu himnu.
Danas postoji, čini se veštačka dilema da li je Mesi u reprezentaciji dobar igrač u lošem timu, i lošije igra jer saigrači nisu istog kalibra kao on, ili je Mesi jednostavno klupski igrač koji u nacionalnom timu ne može da igra na istom nivou. Istina je uvek negde između, ali u očima ostrašćenih argentinskih navijača krivac je isključivo Mesi.
U odbranu Mesija ustali su mahom strani fudbalski stručnjaci i javnost koji smatraju da se Mesijev talenat ne koristi pravilno u reprezentaciji Argentine. Dok se u Barseloni igra gradila oko Mesija, u nacionalnom timu fudbalera su često prebacivali sa pozicije na poziciju, ali ga nisu stavljali tamo gde je najubojitiji. Mesi je do sada imao ulogu plejmejkera i polušpica, igrača koji će loptama „hraniti" najisturenije napadače, koji će asistirati i držati stvari pod kontrolom. Ipak, mnogi fudbalski stručnjaci smatraju da je Mesi upotrebljiviji u situacijama kada treba da se finišira, kada se postiže pogodak.
Oni koji brane fudbalera Barselone smatraju da Mesi ima i tu nesreću da u argentinskoj reprezentaciji ima sjajnih individualaca koji još uvek ne igraju za tim. Dok se 1986. godine tim gradio oko Maradone koji je suvereno komandovao ekipom, danas više igrača argentinske reprezentacije želi da ima istu važnost kao Mesi i više igraju za sebe nego za tim. Ipak, kada se traži krivac ili žrtveno jagnje, to nikada neće biti Tevez, Aguero, Iguain ili Pastore već zvezda Barselone.
Kod poštovalaca lika i dela omalenog Argentinca postoji čak i raširena teorija zavere. Oni najekstremniji imaju suludu teoriju da sami argentinski treneri sabotiraju Mesija u nacionalnom timu, stavljajući ga da igra na pozicijama koje mu manje leže da ne bi dostigao Maradonu. U klupskom fudbalu Mesi je uradio više nego Dijego, ali bez mundijalske krune on (makar u Argentini) nikada neće biti upamćen kao najbolji igrač svih vremena.
Onima koji brane Mesija od kritika njegovih igara u reprezentaciji Argentina često se zamera da svu krivicu prebacuju na trenere, saveze i saigrače a ne na samog fudbalera.
Kao što je rečeno, istina je verovatno negde između. Mesi do kraja karijere imaće još najmanje dva šanse u kojima će pokušati da Argentinu treći put u istoriji dovede do titule svetskog prvaka. Na taj način Mesi bi konačno odledio srca temperamentih argentinskih navijača. Prvu šansu Mesi će imati naredne godine u Brazilu.
Do trenutka kada (i ako) podigne trofej namenjen najboljoj reprezentaciji sveta, Mesiju će se klanjati cela planeta za igre u Barseloni, dok će argentinski navijači i dalje nezadovoljno gunđati.
