Izvor: Politika, 04.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapamtićemo Ameliju
Trener Ješić smatra da se može stići do šesnaestine finala, iako je pobeda njegovom timu izmakla na volšeban način
Ima za čim da žali Partizan. U prvoj utakmici Lige Uefa protiv italijanskog Livorna ostao je "kratak" za dva boda i to na čudesan način. U meča u kojem je bio bolji, pobeda mu je izmakla u finišu.
Retko se dešava da se toliko neobičnih okolnosti složi u ključnom trenutku. Zbunjenost je bila kompletna. Izgubljena lopta, bespotreban faul, zamena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igrača i na kraju strelac izjednačujućeg pogotka italijanski golmana Marko Amelija, koji je za igrače i za klupu Partizana bio gotovo nevidljiv. Niko u tom, po naš tim kobnom trenutku, na njega nije obratio potrebnu pažnju.
– Ne znam odakle se stvorio golman Livorna, u našem šesnaestercu. Svi smo pokrivali svoje igrače. Niko nije pratio njegovo kretanje, niti na njega obratio pažnju. Dao nam je gol kojim ne samo da nas je šokirao, nego nam je oduzeo pobedu koju smo po svemu zaslužili. I to se u fudbalu dešava, šta drugo da kažem, komentar je Branimira Bajića, štopera Partizana.
A tek kakav je šok izjednačujući pogodak bio za čuvara mreže "crno-belih" Ivicu Kralja:
– Nikada u karijeri mi golman nije dao gol. I to u trenucima kada smo bili bolji i imali šansu kod vođstva od 1:0 da povećamo prednost. Nije baš to moralo meni da se desi, ali i to je sastavni deo igre. Sada je najvažnije da se okrenemo meču sa Makabijem iz Haife. Ima još dosta mogućnosti da ispravimo propušteno i stignemo do cilja.
Ni izjava trenera Miodraga Ješića nije odudarala od prethodnih.
– Desilo se da nam i protivnički golman zatrese mrežu, bila je njegova setna konstatacija. – Kontrolisali smo meč i zaslužili pobedu, ali u ovoj igri se dešavaju stvari koje ne mogu da se predvide. Očekuju nas još tri utakmice u kojima možemo da ostvarimo cilj i stignemo do šesnaestine finala. Greške su neminovne. I kada se promaši penal, da autogol... igračima ne mogu da zamerim na prikazanoj igri, zalaganju i htenju. Ubeđen sam da će i nas sreća konačno pogledati.
Utisak je da je Partizan prokockao veliku šansu da startuje sa tri, umesto bodom. I da su Italijani bar prema prikazanoj igri bili možda i najlakši protivnik, (u grupi su još Okser, Rendžers i Makabi). Međutim u fudbalu nikada ništa nije sigurno, pa zato potpuno logično zvuči i tvrdnja šefa stručnog štaba Partizana da imaju pravo da se nadaju prolasku u dalje takmičenje, jer je ono po strukturi drugačije od onog kroz koje je naš tim već prošao i da svako svakoga u A grupi može da iznenadi, jer je kvalitet izjednačen.
Što se susreta tiče nije bio na zavidnom nivou. Italijani su uspeli da i posle 18 godina održe tradiciju nepobedivosti timova sa Apeninskog poluostrva. Amelijin gol ući će u anale, a njemu sigurno biti jedna od najdražih u karijeri, mada se u listu strelaca upisao i u dresu Rome.
Partizan je pokazao i vrline i slabosti. Igrao je tokom većeg dela meča disciplinovano i sigurno, ali je nedovoljno koristio proboje po stranama, od kojih su se Italijani najviše plašili i brzinu i hitrinu svojih napadača. Uporno je pokušavao da do gola dođe kroz sredinu. Doduše to mu je i uspelo, ali je utisak da su njegovi ključni igrači morali mnogo više da pokažu. Međutim ono što hrabri je sve veće samopouzdanje u svim linijama tima, a naročito kod mladih igrača. Trebaće ipak još dosta vremena da se ova bez sumnje perspektivna ekipa dovede pod konac i da se spoj mladosti i iskustava podigne na nivo koji je potreban velikom klubu kao što je Partizan.
I na kraju da istaknemo sjajno bodrenje publike (po zvaničnim podacima preko 12.000 posetilaca) koji nisu štedeli grla u hladnoj novembarskoj noći da bodre svoje ljubimce.
D. Vučinić
[objavljeno: 04.11.2006.]
