Izvor: Politika, 15.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakazani obračuni na navijački način
Ugovaranje tuča, koje često imaju i tragične ishode, neizbežni je deo navijačkog folklora i niti je od juče niti je stran u zemljama razvijenijima od naše
Preksinoć se desio još jedan navijački obračun s tragičnim ishodom. Iz pištolja je ubijen 27-godišnjak, a metak je teško ranio jednog maloletnika. Po prvim policijskim izveštajima, radilo se o tuči između „partizanovaca” i pristalica novosadske Vojvodine – dva dana posle fudbalske utakmice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ta dva kluba u Novom Sadu, daleko od sportskog borilišta i od očiju javnosti, u kasnim večernjim satima, u blizini železničke stanice u Futogu.
Ako su njeni koreni u sukobu koji je na ulicama Novog Sada bio ružna uvertira za fudbalski derbi na stadionu „Karađorđe”, onda je i jasno da bes nije napuštao te mlade ljude ni mnogo posle meča. I umesto da se danima potom među posetiocima utakmice prepričavaju događaji s terena, kao što je bio običaj nekada kada fudbalska igra nije davala mira njenim iskrenim poklonicima, među pojedinim navijačima su ostali samo – neraščišćeni računi. Dugovi su morali da budu naplaćeni jednom, a „najbolje dok su glave još usijane”.
Po svojoj prilici, nemili događaj, neznano koji te vrste u poslednje vreme, koji je odneo još jedan mladi život, bio je ugovoren – po principu: tu i tu-tad i tad. Ovo pravilo je neizbežni deo navijačkog folklora i niti je od juče niti su na njega otporna i kudikamo ekonomski razvijenija društva od našeg. Čak su i predrasude da učesnici potiču iz siromašnih i nestabilnih porodica, da su to neobrazovane osobe, savremeni lumpenproleteri... Naprotiv, pojedini istraživači navijačke kulture beleže da među izgrednicima ima i dobrostojećih i visokoškolovanih.
U svakom slučaju, savremeni „obračun kod OK korala” u verziji navijača, u očima običnog sveta ostavlja utisak „divljeg zapada”, kojeg je teško i preduprediti, a kamoli kontrolisati. Ishodi su neminovno tragični, a uglavnom mladi ljudi, zadojeni mržnjom, osvetom ili željom da dokažu nadmoć u odnosu na suparnički tabor, nesvesno odlaze i u smrt. Tuče se zakazuju ne samo oči u oči između predvodnika ili telefonom, nego sve češće i elektronskom poštom.
Jedan od svežijih primera je i ubistvo koji je jedan 19-godišnjak nožem počinio u sukobu navijača na igralištu Fudbalskog kluba Žarkovo u Beogradu. Sve se odigralo pod okriljem mraka, na „nekontrolisanoj” teritoriji, u tačno zakazano vreme koje su poštovale obe grupe. Desilo se to krajem prošlog jula, u takozvanoj „mrtvoj sezoni”, kad lopta miruje, pa se postavlja pitanje da li je zločin zaista počinjen iz navijačkih pobuda.
I ako jeste, ni jednom našem klubu, pa ni Zvezdi i Partizanu, čije su armije navijača najbrojnije, nije palo na pamet da se javno odreknu pristalica koji u bezumlje idu s šalom oko vrata i nožem u ruci. Ako klubovi ovu društvenu marginaliju shvataju kao brojenje žrtava „među našima i među njihovima”, onda se u pitanje dovodi i veličina „večitog derbija”. Još jedan najveći duel našeg fudbala na programu je danas u domaćem kupu. Policija će, po pravilu službe, verovatno snimati dešavanja ispred stadiona i na tribinama. Pitanje je da li će te trake potom prekriti prašina.
G. Anđelić
[objavljeno: 16.04.2008]
