Izvor: Politika, 12.Apr.2015, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajam rivalu, pa poraz od njega
Nekada su najljući sportski suparnici, iako i sami u velikoj nevolji, pomagali jedni drugima, čak i novčano, uveličavali međusobne svečanosti, pa uz praznik kakav je ovaj može samo da se poželi da se vrate takvi običaji
Za praznike je običaj da se izmenjuju najlepše šalje, izgovaraju blage reči... U profesionalizovanom sportu, međutim, trenutna korist potiskuje čak i osnovna načela uljudnog ponašanja.
Nekad se, u skromnijim uslovima i za prolaznu slavu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgaralo za pobede, titule i opstanak s većim žarom nego sada kad se sve gleda kroz novac. Ali, onda su najljući sportski rivali bili spremni da priskoče jedni drugima u pomoć kad se nađu u nevolji.
I to je bilo normalno...
Evo jednog primera koji je danas nezamisliv. Ako bi se ponovio, verovatno to niko ne bi shvatio kao prijateljski izlazak u susret, nego bi, ko zna sve kako, bio zloupotrebljen.
U „Politici” se 5. marta 1971, u rubrici „Nepoznato o poznatima”, pojavila sledeća vest: „Tehniko” i potpredsednik odbojkaškog kluba Partizana Dragoljub Babić kaže da je odbojkaški klub Crvene zvezde pozajmio 5.000 dinara „crno-belima”, kako bi nekako isplivali iz finansijske krize do kraja prvenstva.
Radi sravnjenja s današnjim prilikama – primerak našeg lista je tada koštao jedan dinar. A šta bi se u sadašnjim okolnostima mislilo o takvom postupku, svako od nas može da nasluti.
Partizan je tada bio na drugom mestu na tabeli i vodio iscrpljujuću trku sa zagrebačkom Mladošću za zvanje prvaka. Crvena zvezda je bila pretposlednja i grčevito se borila za opstanak u ligi.
Život je udesio da njihov međusobni okršaj bude neposredno pošto je obelodanjena komšijska pozajmica! Sa nivoa tekuće svesti u našem društvu može se pretpostaviti kakve bi se glasine širile o njoj.
Utakmica je odigrana u nedelju, 7. marta, u Hali sportova.
Počela je, kako bi se danas reklo, u nehumano vreme – u 10.30. Pre podne!
Trajala je pet setova. Tada su se svi setovi igrali do 15. poena (ako treba, nastavljalo se dok razlika ne bude dva poena), a poeni su se osvajali samo na sopstveni servis.
U našim epskim pesmama za takve borbe se govorilo da traju letnji dan do podne. Prvi set je dobila Crvena zvezda (15:9). U drugom se Partizan provukao kroz iglene uši (15:13). U trećem su opet bili uspešniji „crveno-beli” (15:11).
„I u četvrtom setu, kad se očekivalo da će sigurno rešiti meč u svoju korist (vodila je s 9:3 u poenima) – došlo je do najpresudnijeg obrta: ’crno-beli’ su uspeli da iskoriste greške svog protivnika, izjednačili su na 9:9, i lako dobili set – 15:11, i tako se izravnali u dobijenim setovima – 2:2”, opisao je taj dvoboj između zajmodavca i dužnika „Politikin” izveštač Radomir Ćuk.
Preostalo je da se odluči kom opanci, a kom obojci. Svaka pobeda je tada donosila dva boda, a poraženi, bez obzira na to da li je izgubio sa 3:0, 3:1 ili 3:2, nije dobijao ništa.
„U petom, odlučujućem setu, Partizan je igrao znatno sigurnije, iako je bilo i kritičnih trenutaka (8:8). Peti set ’crno-beli’ su dobili sa 15:12, a poslednji poen Partizan je osvojio strahovitim udarcem Mate Piljića,” pisalo je u „Politici”.
Pored njega, zbog odlične igre izdvojeni su od ostalih u timu pobednika S. Petrović i Golijanin, a kao najbolji igrači Crvene zvezde – bivši čehoslovački reprezentativac Perušić, Žeželj i Boričić.
Za sudije iz Sarajeva Trhulja i Savića rečeno je da su „nekim svojim odlukama izazivali opravdano nezadovoljstvo i jednog i drugog tima”, ali i da „njihove greške nisu bile toliko velike da su imale uticaja na krajnji ishod”.
Trener Partizana Dragoljub Babić, onaj isti koji je rekao za pozajmicu, izjavio je posle pobede:
– Tek sada mogu otvoreno da kažem da očekujemo titulu prvaka države.
Međutim, nisu je dočekali. Nije kome je rečeno.
„Poraz je teško pao igračima Crvene zvezde, koji su vrlo ugroženi u borbi za opstanak u Prvoj ligi”, zapazio je Ćuk u svom izveštaju. Ali, „crveno-beli” su se ipak spasli od ispadanja.
To nije jedini slučaj da se direktnom konkurentu da novčana pomoć. Košarkaški klub Partizan dao je pare – Zadru! Obrazloženje: za razvoj jugoslovenske košarke od velike je važnosti da zadarski klub prebrodi finansijsku krizu u kojoj se našao sredinom šezdesetih godina. A u njemu se tada, uz rame košarkaškom artisti kakav je bio Josip Đerđa, pojavio budući as nad asovima – Krešimir Ćosić.
Bobek hoće u Crvenu zvezdu
Kao što je red kod dobrih komšija, nekada su najveći sportski suparnici, pa i oni za koje se odomaćio naziv „večiti rivali”, dolazili jedni drugima u goste na razne svečanosti.
„Sport” je 20. januara 1968. najavio da Lola Đukić, neprevaziđeni reditelj radio i TV emisija koje su proslavile Miodraga Petrovića Čkalju i Miju Aleksića, režira – veče Partizana! Ono je zakazano za 27. januar u Domu sindikata, a za domaćina je određen veliki „partizanovac” Mija Aleksić. Razume se, takav događaj nije mogao da prođe bez učešća u programu Partizanovih velikana kao što su Stjepan Bobek i Miloš Milutinović, ali su najavljeni i prva Zvezdina zvezda Rajko Mitić, pa njen tadašnji trener Miljan Miljanić i „veliki broj sportista Partizana i drugih klubova”.
Kada je Crvena zvezda osnovala svoj auto-moto klub, Bobek je među prvima izjavio da će da se učlani u njega. Naravno, ne kao takmičar.
Razume se, bilo bi pogrešno da se pomisli da je u ono vreme sve bilo med i mleko. I tada se gledalo da se ušićari, i tada se lovilo u mutnom, i tada se optuživalo za nameštanje utakmica, i tada neki nisu očima mogli da se gledaju (Partizan i Mladost, evropski prvaci u vaterpolu, toliko su se bili zakrvili da su neki klubovi javno predlagali da se ta dva velikana isključe iz domaće lige)... Ali, bilo je i protivteže, svetlih primera koji bi mogli da budu zvezde vodilje i našem sportu i našoj javnosti.
Ivan Cvetković
objavljeno: 12.04.2015.
.jpg)
