Izvor: Politika, 07.Jan.2015, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadužbina fudbalera
Retki su primeri da naši sportisti, koji su dovoljno stekli kao profesionalci, pomažu svom sportu – da li su sebični, nemaju poverenje u one koji će da raspolažu njihovim novčanim prilogom ili je nešto treće u pitanju
Aleksandar Kolarov, Zoran Tošić, Nemanja Matić i Lazar Marković su pomogli Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu da obnovi neke sportske objekte. U znak zahvalnosti po jedna prostorija zvaće se po njima i biće ukrašena njihovom slikom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Tako ova četvorica fudbalera imaju svoju zadužbinu. Nekada je u našem narodu bio običaj da svako za sobom ostavi nešto da ga po dobru spominju.
Bogati, poput Kapetan-Miše, Kolarca, Igumanova, Luke Ćelovića ili Nikole Spasića, poklanjali su palate svom narodu na polzu.
Nisu zaostajali ni siromašni. Neko bi uredio prilaz izvoru da putnik namernik može da utoli žeđ lađanom vodicom, drugi bi kasnije tu i česmu sazidao, treći bi zasadio drvo da može da se predahne u ladovini... Svako prema svojim mogućnostima, a za dobro nekog nepoznatog.
Danas je dobročinstvo radi dobročinstva gotovo nestalo. Ova četvorica naših reprezentativaca su nada da ono, ipak, može da oživi. Čak i da dođe iza sedam mora i sedam gora, jer se pozivu FSFV odazvao i Fudbalski klub Gavrilo Princip iz Ohaja.
I niko nije postavljao nikakve uslove. Čak ni da za to javnost sazna. A saznala je zato što je onaj kome je novac uplaćen smatrao da radost što postoje takvi dobrotvori treba da podeli s nekim.
Zašto su ovakvi slučajevi usamljeni? Zašto naši sportisti, koji su stekli velike pare za naše prilike, ne osećaju moralnu obavezu da daju neki dinar treneru koji ih je otkrio, klubu u kojem su privukli pažnju na sebe?
Ili, što ne ulažu u svoj sport? I u njih je neko nekad ulagao. Neko bezimeni ili zaboravljeni. Od onog ko je održavao igralište, ili ko im je prao dresove, ili ko je celoj ekipi platio ručak posle utakmice kad su bili kadeti?
Da li su postali stipse? Da li s bogatstvom raste i sebičluk? Da li kod njih nema humanitarnosti ako na drugom tasu ne bude odgovarajući marketinški projekat?
Ili zašto ne pomognu svom sportu, svom klubu, a oni kod nas grcaju u dugovima. Opstanak im je pod znakom pitanja.
Možda nemaju poverenje u one koji će da raspolažu njihovim novčanim prilogom... Možda bi ispali naivni...
A možda im nije ponuđeno ništa ozbiljno, značajno... Da se udruže, pa da pomognu da se podigne stadion, da se dovedu pojačanja ili zadrže aduti... Da se ceni ono što su dali...
Po tome kako su postupili Kolarov, Z. Tošić, Matić i Marković još postoje musketari radi da pomognu nekome u nevolji. Verovatno ima još takvih. I ne samo u sportu.
Ivan Cvetković
objavljeno: 07.01.2015.
