Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Maj.2015, 12:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaboravnost nije bolest

Dešava se da zaboravimo naslov filma koji smo odgledali, da se ne sećamo čak ni broja svog mobilnog telefona, ili mesta na kom smo ostavili ključeve. Nema razloga za paniku, poručuju stručnjaci i potkrepljuju to podacima iz najnovijeg istraživanja da više od 70 odsto Evropljana pati od rupa u memoriji.

Obično je reč samo o privremenom i kratkotrajnom poremećaju, koji nema veze sa senilnošću, ili nekim psihičkim bolestima. Uglavnom je reč o zaboravnosti, kao posledici rasejanosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nepažnje i premorenosti.

Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od načina života, pri čemu ključnu ulogu imaju ishrana, fizička i intelektualna aktivnost. Za dobru memoriju neophodna je uravnotežena ishrana, koja će mozgu obezbediti sve supstance neophodne za biohemijske procese u njemu – belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine, mineralne soli i enzime. Treba izbegavati tešku hranu, pošto ona ne opterećuje samo želudac, nego i mozak.

Glavi prija i fizička aktivnost kojom se povećava priliv krvi u mozak i na taj način mu se obezbeđuje dovoljno kiseonika. Osim toga, treba imati na umu da je mozak poput mišića kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalni trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna ćelija sa drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje. Za borbu protiv mentalne lenjosti stručnjaci preporučuju čitanje, pisanje i učenje. Pomaže i rešavanje ukrštenih reči i drugih enigmatskih problema, igranje karata i šaha, učenje stihova i verbalnih i numeričkih sekvenci napamet, kao i učenje stranog jezika.

I, naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san, u proseku osam sati dnevno, bez koga nema bistrog uma.

Najveći neprijatelj dobrog pamćenja je stres. Premor, nervoza, strah, strepnja i apatija otežavaju zadržavanje uspomena i njihovo vađenje iz skladišta u koje smo ih pohranili. Memorija otkazuje i onda kada je mozak predugo izložen intenzivnoj aktivnosti.

Zloupotreba nekih lekova, kao što su pilule za spavanje, sedativi i antidepresivi, može da uništi pamćenje. Zato se strogo treba pridržavati uputstva lekara i nikada ih ne treba kombinovati, jer „kokteli“ tih lekova mogu da oštete mozak.

Veliki neprijatelj pamćenja je i alkohol. Štaviše, piće je jedan od najčešćih uzroka oštećenja nervnih centara zaduženih za memoriju.

Zaboravnost ima i neke pozitivne strane. Naš mozak je svakodnevno bombardovan tolikom količinom informacija da bi „eksplodirao“ da ne pravi automatsku selekciju poruka.

Međutim, ni problem godina ne treba zanemariti. Vremenom pamćenje neizbežno gubi efikasnost i nakon 65. godine zaboravnost je normalna fiziološka pojava.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...