Izvor: Blic, 26.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za tri godine na Olimpijadi
Za tri godine na Olimpijadi
Dragan Labović, košarkaš FMP-a, izabran je za najkorisnijeg igrača Evropskog prvenstva za juniore, na kojem su plave nade bez ijednog poraza osvojile zlatnu medalju, i to posle 17 godina.
Evropa je ubedljivo pokorena, redom su padale reprezentacije Poljske, Hrvatske, Turske, Rusije, Španije, Izraela. U polufinalu je preslišana Italija i na kraju opet Turska, a Labović je sve vreme bio na visini zadatka pa je i nagrada za najboljeg igrača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaslužena.
- Iskreno, o MVP tituli na šampionatu nisam razmišljao, pogotovo posle temperature koja me lomila u polufinalu. Isto je bilo i u odlučujućem duelu za zlatnu medalju sa Turcima. Povrh svega, nisam očekivao takvo priznanje, ali u svakom slučaju mnogo će mi značiti u budućnosti i motivisaće me da nastavim da radim u istom tempu - rekao je za 'Blic' Dragan Labović, koji je i dan posle osvajanja zlata primao čestitke.
- Za vreme turnira nismo smeli da koristimo telefone, ali odmah posle utakmice stizale su čestitke, kojih je zaista bilo mnogo. Moji roditelji Sonja i Miodrag su prvi to uradili, a potom se javila starija sestra Dragana sa jednogodišnjim sinom Petrom, koja živi u Prokuplju. U Beograd sam došao sa roditeljima pre tri godine. 'Da brinu o meni i paze šta radim'. FMP nije vaš prvi klub?
- Pre Železnika sam igrao za Zdravlje iz Leskovca, i to u vreme kad su bili članovi Prve savezne lige. Tada sam kao pionir, učenik osmog razreda, igrao i za kadete i prvi tim. Znam, čudno je... Sada sam završio treći razred Sportske gimnazije, a Miloš Teodosić i Miroslav Raduljica i ja smo u istom odeljenju. A, ne, ne sedimo zajedno u klupi, ja sam solo. Čiroki frizura je tipična za fudbalere, ali ne i za košarkaše?
- Za ovakav izgled kriv je moj frizer Miki Panjković, on je odlučio da to bude čiroki. Nikako da mi promeni frizuru, ja pokušavam da ga nagovorim, ali on neće pa neće, i tako je to već tri-četiri meseca. Dok je trajalo EP, nisam želeo da kosu nameštam na ovaj način jer ako bih loše odigrao, odmah bi bilo 'vidi mu frizuru' i slično. Sad mogu malo i da se opustim, a posebnu zahvalnost za to što brinu o meni dugujem direktoru kluba FMP Raši Radovanoviću i prof. dr Nebojši Čoviću, od kojih mogu mnogo da naučim i napredujem u životu. Primećujete nagli interes javnosti za vas posle ovog trijumfa?
- Još nisam stigao da prošetam gradom, pa da vidim koliko sam popularan! (smeh) Svaki čovek voli da je u centru zbivanja, pa makar i u svojoj ulici. Duhovitost? To mi je od mame. Od tate sam nasledio smirenost. U 'Pioniru' je bilo mnogo poznatih lica iz košarke, ali i devojčica. Otkud njih odjednom toliko?
- Ne znam, nije to zbog mene! (smeh) Bio sam koncentrisan samo na igru, ali mogu one sada slobodno da mi se jave. Šta će na to reći vaša devojka? Imate li je?
- To je znak pitanja. A i menadžeri su bacili oko na vas?
- To me uopšte ne pogađa. Ja sam igrač, treba oni da razmišljaju o meni, a ne ja o njima. Za četiri godine biću slobodan, pa ćemo o tome tada. Dobro, u Španiji se igra odlična košarka. ACB liga je najbolja u Evropi, a i Madrid i Barselona su lepi gradovi. Sada titula najboljeg juniora, a šta dalje?
- Nije mnogo da budem standardan u ekipi, nadam se tome, naravno. Mogu da izdržim pritisak, što da ne? Sve se može kad se hoće. Jesam, istrajan sam. Cilj svakog igrača je da bude član seniorske reprezentacije, znam da se sada lako odbijaju pozivi, ali ja to ne bih nikad uradio. Možda to nije vrh karijere, međutim najveća čast svakako jeste. Voleo bih da dostignem karijeru koju je ostvario Vlade Divac. Na Olimpijadi 2008. u Pekingu imaćete 21 godinu?
- Daj bože da budem tamo. Sad idem na more u Herceg Novi sa najboljim drugom Stefanom Todorovićem. T. Dragojević
