Izvor: Sportski Žurnal, 06.Dec.2011, 00:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZVIŽDUK: Odgovornost neodgovornih

Piše: Branko Spasojević
Nije umro. Niti će. Uprkos apokaliptičnim predviđanjima, srpski fudbal, iako vidno narušenog zdravlja, uspeva da izazove emociju kod običnog čoveka. I to je dovoljno. Barem za sada. Oguglao je i na udarce ispod pojasa, kakvih je sve više.
Poslednji vikend doneo je događaj bez presedana. Jedan klub morao je da se seli na drugi teren, navodno bezbedniji, kako bi ugostio rivala iz komšiluka. Niko se mnogo nije potresao zbog toga. A >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << trebalo bi. I da se potrese i dobro zamisli. Odgovornost je ovde izgubila svaku težinu.

Čijom voljom igrači Rada su bili prinuđeni da se ponovo sele i gostuju? Njihovi navijači nisu napravili incident, stadion nije pod suspenzijom, a ekipa je opet morala opet da igra na terenu Obilića.
Stadion na Banjici uredno je licenciran, zadovoljio je, prema ocenama nadležnih, sve kriterijume. I jeste i nije. Može i ovako i onako. Kako kome volja
Ocene o bezbednosti daje Komisija za bezbednost i stadione, na osnovu čijeg mišljenja, u skladu sa Pravilnikom o licenciranju, komesar za bezbednost FSS izdaje sertifikat.
Uslove taksativno i koncizno imenuje Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti iz 2006. godine. Sertifikat ima trajnost i težinu. Ne razlikuje se, u suštini, od licence. Superligaški fudbal može da se igra na stadionu, ili ne. I tačka.
Rad je imao spremnu alternativu. Aktivirao je na gotovs, pet dana uoči utakmice.
Srča i staklo na stadionu Obilića bili su tema dana u subotu. O fudbalu niko nije ni pričao.
Dovoljno da i poslednji znatiželjnici odustanu od odlaska na utakmicu. Bilo ih je na kraju tek 2.000, skoro koliko je policajaca, žandarma i redara patroliralo Vračarom u nedelju jutro.
Posle svega izgubili su Rad i fudbal. Tačnije, samo igrači superligaša sa Banjice. A fudbal? On je ovde odavno žrtva neodgovornih. I nesposobnih.

Nastavak na Sportski Žurnal...