Izvor: Sportski Žurnal, 28.Maj.2013, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZVIŽDUK: Godina gladnih stomaka

PIŠE: Branko Spasojević
Ode još jedna, sedma, sezona na srpskim terenima, u istoriju. Turobna, u atmosferi sveopšte nemaštine i Tantalove muke kako popuniti budžet. Nekako se završi, razmišljanje i planovi za narednu privilegija su za malo društvo, sve skromnije u domaćim okvirima.
(FOTO: Žurnal)
O mukama igrača niškog Radničkog slušali smo često tokom sezone. Njihovi prazni stomaci zavijali su toliko glasno da se tek u smiraj sezone, kad je vatra stigla do tabana, gradski čelnici hitno gasili požar, u klubu ostavljenom na cedilu od svih. Tek po koji igrač Smedereva drznuo se da kaže – nemojte da nas lažete. U prevedenom, igrali bismo i iz hobija samo da su bili pošteni i rekli da nema novca. Ali istina je ovde najskuplja roba.
Da ostavimo po strani dečake iz Rada, za koje su valjda podrazumevalo da igranje superligaških utakmica, u tim godinama, podrazumeva samo pohvale i tapšanja po ramenu. Da ostavimo i Užičane, čiji poslenici su javno priznali da obraz njihovih igrača nije na prodaju i kad „nema para”. Ostavićemo i Subotičane, barem zbog javnog priznanja da su u velikom problemu. Ajde da zaboravimo i BSK, za čije igrače se odavno pominje da su upravo zbog (polu)praznih novčanika ispali iz elite.
Ostavimo po strani i igrače Donjeg Srema, koje je predsednik prethodno javno, po primanjima, izjednačio sa „njegovim mesarima”. Zaboravimo i OFK Beograd, čija slika neodoljivo podseća na banjičku. Zaboravimo i Novi Pazar, koji je u poslednjem trenutku, mimo svih rokova, dobio zeleno svetlo da registruje igrače za proleće.
O Zvezdi smo se naslušali prethodnih dana, meseci, čak i godina. Zaboravimo i nju…
O čemu, onda, da pričamo? O igračima, nečega što bi trebalo da se zove fudbalska elita države, ostavljenim na vetrometini, o njihovim mukama, porodicama… O sportu, koji se polako urušava i gubi svoje prepoznatljivo „ja”.
A o narednoj sezoni? Ko o njoj da razmišlja u ovim danima…

Nastavak na Sportski Žurnal...