Izvor: Glas javnosti, 12.Feb.2010, 07:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Perović: Zvezda nam je opet majka
Tuđe je uvek bolje! Recept koji su ranijih godina patentirali u Crvenoj zvezdi konačno je bačen u kantu za otpatke. Slavko Perović, centarfor Crvene zvezde, kaže da je jako srećan što je klub posle dugog niza godina ponovo postao majka svojoj deci. Mladi napadač, koji ima samo 20 godina, preturio je preko glave bolest mononukleozu, dve pozajmice i bio svedok loših međuljudskih odnosa u omladinskoj školi.
Debitovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << s 15 godina
Slavko Perović debitovao je u Prvoj ligi sa 15 godina i deset meseci, čime je postao rekorder u srpskom fudbalu.
- Sećam se, bilo je to u dresu Obilića protiv Partizana. Pozvao me je Bekvalac, iako sam bio dečak. Posle je došla Zvezda, u kojoj želim da napravim ime, pa otuda i nemam preveliku želju da odem u inostranstvo. Ali, ako budem išao, voleo bih da odem za početak u Holandiju - istakao je Slavko Perović.
-Dugo je Zvezda svojoj deci bila maćeha. Srećan sam što se sve to prošlog leta promenilo. Svaki prosečan stranac je imao prednost u odnosu na Zvezdino talentovano dete. Sticajem okolnosti letos se to promenilo, a da nije bilo tako, ne bih se vratio iz Napretka - počinje priču Slavko Perović i nastavlja:
- Sve je ranije to bila neka šminka, lažna maska za navijače. Svake godine je neko od nas dobijao šansu da debituje za prvi tim, a onda se na njega zaboravljalo. Bili smo bačeni u slabije klubove, a o nama iz Zvezde niko nije vodio brigu.
Posebna priča po Slavku Peroviću su bivši treneri iz omladinske škole, među kojima su vladale velika sujeta i zavist.
- U moje vreme, ti ljudi koji su radili u omladinskoj školi svakom od igrača bi našli zamerku. Da je i Pato došao, i njemu bi našli manu. Kada sam se u 17. godini ofarbao u plavo i kada sam probušio dva uha, govorili su o meni da se drogiram.
Slavko Perović povlači paralelu između omladinskih škola Crvene zvezde i Partizana.
- Srce mi se cepalo kada dođem u reprezentaciju i vidim kako ljudi iz Partizana brinu o svojoj deci, a o nama iz Zvezde niko. Jovetić, Gulan i Brežančić su bili negovani od svog kluba, praćeni, davana im je šansa, dok smo mi iz Zvezde dolazili iz drugačijeg sveta. Sada vidim da se to menja, i srećan sam zbog tih Zvezdinih dečaka koji u narednim godinama neće prolaziti golgotu poput mene, Reljića, Nikolića, Bogdanovića, Pavlovića...
Mladi napadač Crvene zvezde u 17. godini pobedio je tešku bolest mononukleozu.
- Dobio sam "bolest poljupca". Devojke su prenosnici, one ne mogu da je dobiju. Nisam igrao fudbal šest meseci i to je najgori period u mom životu. Pio sam surutku, ležao i čekao da prođe vreme. Malo je ljudi tada verovalo u mene. Mislili su u Zvezdi gotovo je sa mnom i fudbalom. Ipak, imao sam gvozdenu volju i uspeo da iz svih bitaka izađem kao pobednik - zaključio je Slavko Perović.
