Izvor: MVP.rs, 16.Nov.2016, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZVEZDA NA SKENERU: Bojan Popović
Možda se ovo kratko spavanje u odbrani Bamberga, ostavljanje Dženkinsa ko duha samog da se zaleti i pogodi za pobedu, vratilo za neke situacije iz prošlih utakmica i poraza.
Prošlog utorka, u popodnevnim satima, zatekao sam se u blizini "Pionira", gde sam sreo Nemanju Dangubića i Marka Gudurića. Na ono uobičajeno pitanje "šta ima" odgovorili su mi da idu na trening, a onda pomalo tužnim glasom da sutra ujutru kreću na turneju po istoku i zapadu. Usput će >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << svratiti i do komšija. Odmah sam se setio, što sam i njima ispričao, anegdote sa početka moje karijere. Naime, posle povratka iz Frankfurta, sa jednog gostovanja sa FMP-om, u tada ULEB kupu, zvoni telefon. Fiksni (tada su se još uvek koristili). Drugarica starijeg brata na aparatu. Pošto brat nije bio tu, a verovatno da ne bismo tek tako samo završili razgovor, pita me onako iz kurtoazije "a kako si ti, sta radiš?" Ja joj odogovaram "sve ok, upravo se vratio sa puta, iz Frankfurta". Ona je to "put" verovatno shvatila kao šetnju gradom, obilazak znamenitosti, šoping, jedenje kobaja, pereca i ispijanje piva, pa mi reče "baš tebe briga, ala ti uživaš". Bio sam u blagom šoku, zbunjen, ali sam ipak uspeo da joj kratko odgovorim "pa jeste". Jeste, uživam u košarci, u igri, ali u ovom drugom i ne baš.
Siguran sam da još uvek ima onih (devojaka pogotovo) koji sede kod kuće i misle da se igrači na tim putovanjima ne znam kako provode. Pa još ako je turneja, super, obići će par mesta odjednom. A, u stvari i dalje ne shvataju koliko su ta putovanja za njih naporna, putovanja koja često izmore mnogo više od treninga ili same utakmice, a koja se neretko računaju i kao slobodan dan jer nema kad drugo da se odmara. Ako neko i dalje misli da su Zvezdini igrači proteklih nedelja išli u Aja Sofiju ili uživali u laganoj šetnji do Akropolja, vara se. Oni su "uživali" u svojoj avio - bus turi hotel - sala - hotel i tek će se nauživati ove sezone. Sreća pa u Bambergu i nema baš nešto da se obiđe.
Ako tome dodamo sve češća odlaganja letova, kunjanje na neudobnim stolicama na aerodromu, nervoza raste. Posebno posle poraza. Ona se onda prenosi i na igru. Imala je Zvezda sreću da nije menjala aerodrome u Moskvi pa da upozna i čuvenu moskovsku "probku" (gužvu u saobraćaju). Ali dobro, košarkašima je i to sastavni deo posla kojim se bave. I dobre i loše njegove strane. I nema mnogo kukanja.
Iako sam ovaj uvod imao već spreman i napisan u nedelju veče (da, da ozbiljno se spremam za ovo), šef može da potvrdi, dobro da je došao posle pobede da neko ne pomisli da ih branim, opravdavam ili umesto njih tražim alibi za eventualni poraz pričom o umoru na putovanjima. A, poraza će biti. Da li zbog umora ili nečeg drugog, to već ne znam.
Ovo je moja prva analiza utakmice na gostovanju. Za sada imam skor 1-1. Posle bolnog poraza u Kazanju i treninga oporavka u Zagrebu na red je došla poslednja stanica na ovoj turneji za uživanje.
Bamberg je za standarde koje Evroliga pokušava da uspostavi izuzetno mali grad, ali grad koji živi za košarku. Grad sa stabilnim i, po pričama koje sam čuo, dobro organizovanim klubom, koji nije slučajno tu gde jeste poslednjih desetak godina, kako u Nemačkoj, tako i u Evropi. Uvek su imali respektabilan tim i važili za neugodno gostovanje. Nikada sa zvezdama u ekipi, ali godina ili dve igranja u Bambergu bile su odskočna daska za mnoge igrače, danas zvezde svojih mnogo poznatijih klubova. Lepo je igrati u takvoj sredini, kod trenera koji brine o svojim igračima. A, po rezultatima Bamberga se to vidi. Mnogi u klubu su već drugu, treću godinu tu, kao uostalom i trener Andrea Trinkijeri. Sigurno ste videli i sjajan video klip gde ubacuju šuteve sa pola terena. Dosta igrača je učestvovalo u toj igrici koju košarkaši vole, to znači i lepa atmosfera u ekipi.
Za mene iznenađujeći broj američkih košarkaša u ekipi, nemačkoj ekipi. Samo jedan! Ima ih iz mnogih zemalja, ali samo jedan Amer. Siguran sam da to i zbog trenera Trinkijerija. Čovek zna šta hoće, koji igrač mu treba, ne dovodi se neko samo zato što je Afroamerikanac. Ali i taj jedan, Darius Miler, jedan je od glavnih igrača, odličan šuter. Takav, u sistemu kao što je Trinkijerijev, često može da "poludi" na utakmici. Tu su još i Nikolo Meli, Janis Strelnieks, Fabijen Kozer, ali mnogo toga zavisi od igre Nikosa Zizisa. Nikada se nije nešto isticao, ali uvek uradi posao. Ekipa bez prave petice.
Ako je Zvezda gubila neke utakmice sa par poena razlike koje je mogla i da dobije, šta onda reći za Bamberg koji je do ove utakmice imao isti skor kao Zvezda (2-4) i koš razliku 473:478. Sve njihove utakmice su bile na jedan posed. Odigrali su čak i jednu, prema rezultatu, NBA utakmicu sa Armanijem i dobili Zvezdinog narednog protivnika posle produžetka. U svakom slučaju, nisu CSKA ili Fener, ali dobij ih ako možeš. Na gostovanju.
E, ajde sad malo o utakmici, mnogo sam se raspisao u uvodu.
Atmosfera lepa, košarkaška. Nemci ko Nemci, došli ljudi malo da se opuste i zabave sa porodicom i prijateljima uz pivo, uživaju u utakmici i bodre svoj tim bez obzira na rezultat. Oduvek mi je bilo simpatično ono stajanje dok njihova ekipa ne postigne prvi poen u četvrtini. Igrao sam utakmicu u Bonu kada su stajali punih osam minuta u trećoj četvrtini i bez prestanka tapšali i navijali stojeći. To je ta čuvena nemačka upornost.
Posle par, za njega, lošijih utakmica, svi su očekivali da se "vrati" Stefan Jović, jer kad on igra onda igra i Zvezda.
Počelo je tvrdo. Bolji je bio Bamberg. Ne toliko loš napad Zvezde koliko dobra odbrana domaćih, dobro čitanje kretnji Zvezde, pravovremeno izlaženje i pomoć. Svaki Zvezdin pik visoki igrači Bamberga branili su jakim iskakanjem i vraćanjem, a mali su išli ispod i u tim trenucima Zvezda nije imala rešenje. Na drugoj strani par dobrih kretnji i uzastopnih blokada koje koriste za otvorene šuteve. Dve pogođene trojke u tom period primorale trenera Dejana Radonjića na tajmaut, jer je Zvezda četiri minuta bila bez poena iz igre. Posle tajmauta crveno-beli su u napadu pokušavali sa spuštanjem lopte na lou post. Iako ni to nije išlo glatko, ipak je dalo nekog rezultata. Jović, a onda i ostali su pojačali odbranu, sprečili do tada lagani protok lopte i kretnje protivničkih igrača u napadu, koji su se potom više oslanjali na igru iz pika, ali i tada sa ciljem da na strani pomoći stvore višak za šut. Do kraja četvrtine igrači Zvezde su iskontrolisali odbranu i skok, pre svega Ognjen Kuzmić, pokupili promašaje rivala, uspeli da se malo otkrave u napadu, tako da domaći nisu uspeli da naprave osetniju prednost posle prvih 10 minuta.
Ulaskom Milka Bjelice krajem prve četvrtine Zvezda je dobila na raznovrsnosti u napadu. Konačno je uspela da pronađe balans između unutrašnje i igre spolja. U drugom periodu Bjelica je imao nekoliko dobrih solo akcija. U napadu mu se pridružio Simonović, a na drugoj strani terena svojom odbranom igrači Zvezde su zaključali reket pravovremenim pomaganjem. Iz dobre odbrane dolazili su i laki poeni iz kontre. Igrači Bamberga su bili u problemu, svrbeli su ih dlanovi i često su uzimali ishitrene šuteve za tri. Probao je Meli da napadne Simonovića par puta, donekle je uspeo, ali ostao je usamljen. Da je bolje izvodila slobodna bacanja imala bi Zvezda i dvocifrenu prednost na poluvremenu. Mada ni prednost od devet poena nije za bacanje kada si protivnika, na njegovom parketu, sveo na 28 poena za poluvreme. Za gledaoce ne baš lepa utakmica, više je ona kakvu vole treneri.
U trećem periodu dogodila se Darušafaka. Jović je previše forsirao pik sa Kuzmićem koji nije davao rezultate i gde su gubili previše snage, a ostali su samo stajali i gledali šta će njih dvojica da urade. Vrlo brzo je Bamberg vratio utakmicu u egal. Prednjačio je Meli sa nekoliko pogođenih trojki koje su ovog puta dolazile posle izgrađenih akcija, kik aut pasa posle prodora ili pasa na suprotnu, stranu pomoći. Zvezdina loša igra u odbrani u ovom periodu, sa prevelikim skupljanjem u reket, pomagala je Bambergovom napadu. A, kada se Zvezda malo otvorila Bambergovi igrači su to koristili za prodor i igru u reketu. Meliju su se pridružili Zizis i Miler, koji su odlično sarađivali u tom periodu. Trgla se Zvezda u napadu ulaskom Simonovića, Gudurića i Bjelice, ali ih je loša odbrana koštala prednosti. Čak 32 primljena poena za četvrtinu, više nego za celo prvo poluvreme, vratila su domaćinu samopouzdanje. Sa samopouzdanjem su i noge laganije, ruka mirnija, a obruć "širi".
Na početku poslednjeg perioda Zvezda je neshvatljivo odstupila od svoje organizovane igre u napadu i ušla u šuterski obračun sa Bambergom. Ipak, dve pogođene trojke, od pet, šest koliko su šutnuli u tom periodu, su i držale rezultatsku klackalicu. Bamberg je ponovo pokušao da napadne Simonovića trčanjem i izlascima iz blokada. I uspevali su preko Štajgera i Milera pogocima van 6.75. On im, uz pomoć Bjelice, nije ostao dužan na drugoj strani. Dve lepe minijature Zizisa pri kraju, između kojih su Jović i Bjelica odigrali sjajan pik za koš faul, dovele su nas do poslednjeg minuta. Posle dobre odbrane i skoka na 30-ak sekundi do kraja, Jović je lagano krenuo u poslednji napad. Međutim, Čarls Dženkins je bio zaboravljen i ostao je sam na liniji za tri poena. Dok su se igrači Bamberga opasuljili on je već dobio loptu i krenuo u snažan prodor koji ni Tajs nije mogao da odbrani. Nepisano pravilo po kojem sudije ne žele da odlučuju pobednika u završnici utakmice smo videli u toj, ali i u situaciji pod Zvezdinim košem u poslednjem napadu Bamberga kada je Miler krenuo u prodor. Sve su to, naravno, bili faulovi, ali u petom ili 15. minutu utakmice. U poslednjem minutu, poslednjem napadu, skoro nikad. Zna to i Trinkijeri, ali tek kada se to desi tebi i tvojoj ekipi reaguješ tako, protestom kod sudije.
Na kraju, rekao bih zaslužena pobeda Zvezde. Možda za onu iz Kazanja. Ili za onu prvu, Darušafaku. A, možda i sreća prati hrabre. Ko zna. U svakom slučaju, mislim da je ova Zvezdina mini turneja bila uspešna i da su igrači u njenom drugom delu uživali.
Nadamo se da će Zvezdina akcija na društvenim mrežama i pozivi u Arenu za utakmicu protiv Armanija uroditi plodom, da će Arena biti puna, a Zvezda zabeležiti novu pobedu u Evroligu. Ja jesam i poveo sam sa 2-1.
Do novog pisanja, pozdrav.
(foto: ABA League)
