Izvor: Sportski Žurnal, 26.Jun.2011, 14:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujošević: Unutrašnja igra tajna uspeha

Vrhunski rezultati koje je Duško Vujošević godinama pravio sa Partizanom u konkurenciji sa mnogo bogatijim evropskim klubovima, često su poređeni sa čarobnjaštvom. Deo svoje magije, i to onaj ključni, iskusni stručnjak je nesebično otkrio i podelio sa prepunom tribinom trenera u dvorani Šumice.

Posle najave u kome je pomenuta impozantna biografija najtrofejnijeg trenera crno-belih u istoriji, Vujošević je iskoristio priliku i napravio malu digresiju:
- Duda je u svom predavanju pomenuo da je imao veliku sreću da je u karijeri radio sa svim selekcijama. I ja sam imao isti put. Počeo sam kao pomoćnik trenera pionira. Posebno sam srećan jer sam i sa svim selekcijama osvajao titule, počevši sa generacijom pionira Crvene zvezde rođenim 1964.
Vujošević je sve vreme držao pažnju kolega, koji su pomno slušali svaki savet, delovalo je kao da se nisu pomerali.
- Ne smemo da pripremamo igrače samo za utakmicu. I u takmičarskoj fazi mora da se koriguje šut i individualno da se radi. Mnogo se na treninzima sve svelo na igru „pet na pet” i na pik-ren-rol. To će pojasniti Željko Obradović koji u Panatinaikosu to najbolje koristi. Kako to oni rade i rezultati koje prave su za svaki respekt. Ipak, smatram da razvijanje unutrašnje igre i saradnja sa centrom sa određenim principima takođe može da bude isto tako efikasna – napravio je odličan uvod u svoju temu.
Vujošević je potom nastavio:
- Sve ekipe koje sam vodio i rezultati koje sam sa njima pravio bili su vezani za dobru unutrašnju igru. Moji napadi su počinjali u trenucima kada igrač primi loptu leđima ka košu, kada su mu obe noge u reketu.
Vujoševićevo klupko uspeha počela je da se odmotava, a njegova košarkaška filozofija sve je više počela da dobija obrise na terenu:
- Želeo sam uvek da imam višu ekipu od protivničke. Ali, da ta visina ne bude zbog manekenstva, već da bude primenljiva, da moj centar bude brz koliko i protivnički koji je po pravilu niži.
Nekadašnji selektor naše i selekcije Crne Gore konstatovao je da je posle promene pravila pozicija krilnog centra postala veoma važna. Mora da bude dobar šuter za tri poena kako bi oslobađao prostor u reketu, da dobro trči kontru i da bude u stanju da sačuva spoljnog igrača, ali i da kvalitetno čuva peticu.
U svom maniru, Vujošević je potom napravio jednu od prepoznatljivih digresija:
- Uvek sam voleo da na svakoj poziciji imam mis-meč, a posebno da moja „trojka” bude viša od protivničkog krila. Kada sam krajem osamdesetih vodio Partizan u petorci su bili Đorđević, koga je menjao Obradović, Paspalj, Grbović, Savović i Divac. Tako smo ostvarivali ogromnu visinsku prednost na pozicijama „dva” i „tri”.
Priča se potom prenela na skoriju prošlost:
- Smatram da bi Veseli bio prosečan igrač i da se ne bi maksimalno razvio da je ostao na poziciji „četvorke“. Njegov prelazak na poziciju klasičnog krila dogodio se sasvim slučajno, ni ja ga u Partizan nisam doveo kao trojku, ali veoma je važno da se svakom igraču pronađe pravo mesto u timu.
Vujošević je potom poentirao:
- Najlakše je poentirati ispod koša, što si dalje od koša smanjuje se procenat realizacije. Takođe, najmanji procenat kontra-napada je posle realizacije nakon unutrašnje igre, samo 2 odsto. Sa druge strane, najveći procenat šuteva za tri poena je posle povratnih lopti centara. Zato je jako važno da se primoraju niski igrači da sarađuju sa centrom, da mu dodaju loptu i da igraju posle povratnog pasa. To je bio jedan od razloga što su naši centri toliko napredovali. Dobro smo i radili sa njima individualno, više moji pomoćnici nego ja, ali sam način igre je uticao na to. Imali su dovoljno lopti, raslo im je samopouzdanje, iskustvo, kvalitet...
Vujošević je pričao, objašnjavao, pokazivao više od dva i po sata. Bila je jasno vidljiva njegova posvećenost – osobina koja ga je verovatno dovela tu gde jeste. 
Maksimalno trošenje
Vujošević je imao i mnogo toga da kaže o metodici rada:
- Svaki trening mora da se odradi maksimalno. Ali, bukvalno. Preko granice bola, kako bi svaki put teren napustio kao bolji igrač.
Draženova promena
Duško Vujošević je posebno naglasio važnost igre bez lopte, promene kretanja, demarkiranja...
- Dražen Petrović nije bio mnogo brz, ali je imao sjajnu promenu ritma. Stalno moraš da se demarkiraš, menjaš pravac.
Kako je postao Veseli
A kako se sve desilo sa Veselijem, kako je prešao sa pozicije četiri na trojku?
- Novica Veličković bio je neprikosnoven na poziciji četvorke. Od centara smo imali Vraneša, potpisali smo Rakočevića. Otišao je Peković, pa kad smo videli da moramo da dovedemo stranca, došao je Lazme koji je bio još niži nego što je predstavljen. Na trojci su bili Vitkovac i Milošević. Igrali smo protiv Trifinog Panioniosa u Evroligi, veoma slabo. Posle utakmice, Lazmea je neko od igrača grčkog tima poveo u grad, hteo sam odmah da ga vratim kući. Veselom sam obećao da će da igra, i grizla me je savest jer nije igrao. Pošto su Lazme i Novica delili minute na poziciji krilnog centra prebacio sam Veselog na trojku jer Vitkovac i Milošević nisu bili tog kalibra. To je bio pravi potez, jer dok ga nisu ostali timovi proanalizirali, bio je ogromno otkrovenje. Veoma brz, mogao je u odbrani mnogo toga da stigne, a sigurno se sećate da je blistao protiv takvog asa kao što je Šiškauskas. Partizan je igrao dosta preko njega i na niskom postu...

Nastavak na Sportski Žurnal...