Izvor: Sportski Žurnal, 15.Jan.2011, 07:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujanić: Vraćam se da osvajam trofeje

Sunčano januarsko pre podne. U Atini 17 stepeni. Utisak o lepoti pojačava činjenica da na putu ka mestu susreta sa Milošem Vujanićem prolazimo Posejdonos avenijom koja se pruža neposredno uz more.
Nalazimo se sa njim u kafiću „Na sceni” , koji je idealno pozicioniran u odnosu na njegov stan - ujutro mu manje vremena treba da dođe do njega nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << da skuva kafu. Bolje rečeno trebalo mu je, pošto posle meča sa AEK-om, prekosutra ujutro kreće ka Beogradu, gde će se pridružiti prvotimcima nekadašnjeg i budućeg kluba.
Kada se ostavlja svakodnevno sunce, lagodan život, bez previše tenzija i zamaranja mora da postoji vrlo jak razlog.
- Da imam 33 ili 34 godine ostao bih ovde do kraja karijere. Bez razmišljanja. Ali, imam 30 godina, osećam se dobro i želim da igram na vrhunskom nivou barem još dve tri godine – objašnjava Vujanić zašto je odmah prihvatio poziv Partizana MTS.
Nastavio je u dahu.
- Da ne bude zabune, meni je u Panioniosu lepo. Reč je o klubu sa velikom tradicijom, za koji su igrali mnogi naši asovi počev od Bobana Jankovića i Paspalja... U njemu je veliki trag ostavila i nekolicina srpskih stručnjaka – Đurović, Ivković, Pavićević, Trifunović. Čast mi je da sam nastavio tako lepu tradiciju. Ali…
Šta se sakrilo iza reči koja je nagovestila da nešto ipak fali, brzo je otkrio:
- Želim da se borim za titule. Da još osvajam. U Grčkoj je sve i pre početka poznato, za Panatinaikos i Olimpijakos su rezervisana prva dva mesta, jer kvalitetom značajno odskaču, tako da od borbe za trofej unapred nije bilo ništa. Ostali smo i bez izgleda da se borimo za treću poziciju.

Objašnjavajući da je mogućnost promene kluba imao jer u ugovoru predvideo opciju mogućeg odlaska u slučaju poziva da igra TOP 16 Evrolige, nastavio je:
- Mislim da nije bilo boljeg poziva. Partizan se prvi javio i to je za mene je možda i najbolji rasplet. Pogotovo sada kada sam gladan uspeha. Vraćam se u klub u kome sam proveo možda i najlepše godine u karijeri izazov mi odgovara, ambicije nam se poklapaju. A, posle ravno devet godina biću kod kuće.
Nekadašnjem reprezentativcu je potpuno jasno da će u Partizanu imati znatno drugačiju ulogu od one u Mursiji ili Panioniosu, gde je šutirao i u najvećoj meri postizao poena koliko je želeo.
- Uz Božića i Kecmana kao stariji tu sam da pomognem mladim momcima. Preneću im ono čemu sam učen i kako sam odgajan u Partizanu kod Duška Vujoševića, uz Danilovića i Divca u rukovodstvu. Pričaću im o tome kako su me učili odnosu prema treningu i radu. A mogu sigurno i da prenesem osam godina iskustva u inostranstvu, da im kažem šta ih očekuje posle Partizana.
Pedagoška pomoć je samo deo mozaika koji Vujanić treba da sklopi u Humskoj. U prvom planu su naravno rezultati. U razgovoru o TOP 16 fazi u njegovim rečima provejava umereni optimizam.
- Za grupu svi kažu da je najteža. Ulazimo u trku kao autsajderi, ali ne i bez želja. Rivali su snažni, ali nisu timovi koji ne mogu da se pobede. 

Potom se okrenuo ljutom protivniku dok je nosio dres Barse i Mursije.
- Real je po imenima najjači. U poslednje dve godine igraju sa dosta oscilacija - svakog mogu da pobede sa 30 poena razlike, ali i od svakog mogu da izgube. Neophodno je da se odigra punih 40 minuta, snažno u odbrani i šansa može da nam se ukaže. U Efesu sam bio, znam dosta igrača još iz tog vremena. Imaju takođe visoke ambicije, napravili su vrlo dobar tim, imaju visok budžet, ali još ne prave sjajne rezultate. Zaslužuju respekt, ali ne treba ih precenjivati i plašiti se. Ključni su mečevi u Areni, borićemo se iz sve snage, pa šta bude.
Svestan je i „domaćih” obaveza.
- Sasvim je logično da je posle svih promena Partizan ovu sezonu počeo nešto lošije. Sada su dobili nekoliko važnih utakmica u gostima i na dobrom smo koloseku. U crno-belom taboru ambicije su uvek iste – titule. Uz to debitant sam u Jadranskoj ligi, pa želim da dodam i taj trofej u kolekciju.
Krenuli smo potom ka drugom kraju Nea Smirnija (Novog Izmira), onom koji se graniči sa Dafnijem. Iako je žurio da odštampa i parafira papire koji su mu stigli iz Humske, strpljivo je pozirao ispred velike fotografije Bobana Jankovića - legende Panioniosa i Crvene zvezde.
- Mislim da se gazda još potajno nada da, ipak, neću otići… - rekao je na rastanku.

Nastavak na Sportski Žurnal...