Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Dec.2016, 20:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučković: Dobri rezultati u budžetu, lošiji u javnom sektoru

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je za RTV da je Vlada napravila dobre rezultate u smanjivanju deficita u budžetu, ali da su rezultati ipak lošiji kada je reč o reformama javnog sektora i javnih i državnih preduzeća. Kaže da manjak u budžetu imamo još uvek ali da po tom parametru polako dolazimo u red sređenijih zemalja. S druge strane, čak 40 milijardi dinara, što je više od polovine deficita budžeta, i sledeće godine će država potrošiti na intervencije u državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << preduzećima što je znak da nije uspela da uredi njihovo poslovanje.

Komentarišući ocene premijera Aleksandra Vučića i ministra finansija Dušana Vujovića da je za vikend usvojeni budžet za 2017. "istorijski" i da deficit nikada nije bio niži, Vučković ističe da to ipak nije tačno i da bi trebalo da se bude skromniji u ocenama.

"Bolje je da kažemo da je to jedan od boljih rezultata. Ovo je dobar središnji deo fiskalne konsolidacije i još ima mnogo posla da se uradi da bi javne finansije bile dovedene u dobro stanje", ukazao je Vučković gostujući u emisiji Pravi ugao. Govoreći o povremenim izjavama predstavnika vlasti da imamo suficit u budžetu, član Fiskalnog saveta je to demantovao navodeći da ćemo i sledeće godine imati manjak u državnoj kasi, od oko 70 milijardi dinara.

On je ocenio da su u usvojenem budžetu i prihodi i rashodi dobro projektovani, te da postoji velika verovatnoća da planirani deficit bude ostvaren.

"Tako mali deficit trebalo bi da konačno prelomi putanju javnog duga, da on počne da pada. Rupa našeg javnog duga je i dalje veoma velika", upozorio je.

Odgovarajući na pitanje koliko Fiskalni savet ima uticaja na kreiranje budžeta, Vučković je naveo da članovi tog tela imaju tokom godine kontakte sa Ministarstvom finansija i nekim drugim ministarstvima, te da od njih nekada dobiju dobru reakciju a nekada ne.

"Na kraju budžet dobijemo prilično kasno i nemamo priliku da ukažemo naše primedbe", naveo je.

Kaže da je projektovana stopa rasta privrede Srbije u sledećoj godini od tri odsto "dobra" stopu, ali da ipak nije izuzetna.

"Tek stope od četiri ili pet odsto nam daju mogućnost da smanjujemo jaz koji imamo u odnosu na razvijeni svet", napomenuo je.

Sagovornik RTV-a ukazuje da država mora da istraje u sređivanju stanja u javnim finansijama jer bi bilo koji ozbiljniji poremećaj u svetskoj ekonomiji Srbiju opet doveo u neprilike.

"Još uvek živimo u svetu gde su kamate niske i gde finansijski investitori rado ulažu u zemlje kao što Srbija, ali bilo kakav veći poremećaj u svetskim finansijama može to da preokrene, možda ne i našom krivicom. Zato je dobro da se spremimo, da budemo stabilnija zemlja kad dođe nova kriza a doći će kad-tad", upozorio je.

On kaže da bi, ukoliko to prilike u budžetu na kraju iduće godine budu dozvolile, Vlada trebalo da razmisli o smanjivanju nekih poreza koji opterećuju privredu.

"Bolje da razmišljamo da smanjimo poreze nego da sve zarađeno dajemo u plate i penzije. To bi bio dobar signal preduzetništvu, ali ne treba očekivati čuda ni od tog rešenja", rekao je Vučković.

Ukazao je da će država, prema budžetu, u 2017. potrošiti 40 milijardi dinara za intervencije u državnim preduzećima.

"To je više od polovine deficita. Naravno, država to mora da plati jer je preuzela te obaveze za svoja preduzeća prema kreditorima od 2010. do 2014. Ukoliko ne bi plaćala to bi značilo bankrot države. Ali treba izbeći nove dugove javnih preduzeća", upozorio je član Fiskalnog saveta.

On je upozorio da svi dugovi javnih preduzeća, lokalnih samouprava i drugih delova države za struju i gas prema EPS-u i Srbijagasu dosežu 15 ili 20 milijardi dinara.

"Tako i EPS i Srbijagas kvare svoju finansijsku sliku, moraju da se zadužuju a onda budžet mora to pokriva. To još nije slučaj sa EPS-om ali im dugovi narastaju toliko da će se uskoro pojaviti opasnost", naglasio je.

Govoreći o činjenici da će iz budžeta dve milijarde dinara biti potrošeno na subvencije za RTB Bor, Vučković kaže da je dobro što se u budžetu vide te subvencije pošto su one do sada skrivane, ali da nije dobro što je RTB i dalje neuspešan.

"Treba da se odredimo šta su socijalni slučajevi u Srbiji. Ako se Vlada i javnost slože da su to RTB Bor, Resavica i slični gubitaši – onda OK, ali mora da se zna koliko to košta. I da se zna da to znači da zbog toga imamo manje novca za zdravstvo i investicije", ukazao je Vučković. S druge strane, dodaje, bolje je da ljudi zaposleni u tim preduzećima sede kod kuće i primaju platu jer ukoliko ona rade to još više košta državu. "Da podvučemo crtu, država u Srbiji očigledno nije dobar vlasnik preduzeća, bolje je da uvedemo princip privatizacije da dođu ljudi koji znaju posao".

S tim u vezi, Vučković je ukazao na navode u javnosti o 70 miliona evra duga kojeg Galenika ima prema bankama, te da postoji mogućnost da i njih država preuzme prilikom privatizacije, kao što je to učinila sa bivšim Jat ervejzom.

"Hajde da probamo da napravimo normalnu privatizaciju gde država ne preuzima dugove na sebe, u tom slučaju je bolje da te firme odu u stečaj, da se poverioci delimično namire a da se budžet ne opterećuje", dodao je.

Ukazao je da se prethodnih godina osetno napredovalo kada je reč o transparentnosti budžeta, ali da se, na primer, i dalje u njemu ne može videti koliko subvencija će koji strani investitor dobiti.

"Nabrojano je koji će investitori dobiti novac, ali ne i koliko. Ne vidim u čemu je problem da se to navede. Slično je i sa aktiviranim garancijama za državna preduzeća, kao da se to krije", kaže sagovornik RTV-a.

Govoreći o najavama eventualnih novih parlamentarnih izbora u sledećoj godini, on je ocenio da prethodna dva izborna cilkusa nisu naštetila budžetu Srbije jer se fiskalna konsolidacija prilično uspešno sprovodi, ali da ne bi bilo dobro da stalno imamo parlamentarne izbore.

"Probleme u državi često možemo da povežemo s tim što nemamo Vladu u punom kapacitetu. Ko će da sređuje javni sektor i smanjuje birokratiju u izbornoj godini", zapitao se.

Javni dug u zakonskom okviru tek za dve decenije

Javni dug Srbije trenuto učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 74 odsto, a Zakonom o javnom dugu je propisano da to učešće ne bi smelo da bude veće od 45 procenata.

"Standard evrozone od 60 odsto učešća duga u BDP-u nećemo dostići još šest ili sedam godina, a državno zaduženje ćemo u zakonski okvir dovesti tek za 15 ili 20 godina", ukazao je Vladimir Vučković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...