Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jul.2022, 08:05

Vučić na obeležavanju početka radova na Starom sajmištu: Svedoci brojnih pokušaja relativizacije prošlosti

Danas smo svedoci brojih pokušaja relativizacije događaja Drugog svetskog rata, a to ne može da bude politika sadašnjosti ni Evrope, ni sveta, a Srbije nikada neće biti, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanosti povodom početka izvođenja mera zaštite na objektu Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište".

"Želim da vam kažem veliko "izvini". Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti", rekao je on obraćajući se preživelima stradanja najtežih zločina i zločina genocida tokom Drugog svetskog rata.

Primetio je da nas je istorija naučila da ništa nije nemoguće, i zato moramo da pamtimo sve žrtve, uvek.

"Naš istorijski zadatak je da u centru modernog Beorgada gajimo sećanje na naše sugrađane, Jevreje, Srbe i sve druge, stradale bez ikakvog razloga od zločinačke ruke okupatora", rekao je Vučić, dodajući da će svako ko makar samo prođe pored Starog sajmišta, videti šta se tu dešavalo.

"I svako ko ima makar i mrvu čovečnosti, gledaće drugim očima svet oko sebe, nakon posete Sajmištu", naglasio je predsednik Srbije, navodeći da će kroz dokumenta, fotografije, biti predstavljene sve činjenice kako se niko nikad ne bi našao da kaže da se tako nešto nije dogodilo na Starom sajmištu, ili da je sve to mit.

Vučić je podsetio da je "Staro sajmište" za kulturno dobro proglašeno tek 9. jula 1987.godine, na naštu sramotu.

"Na našu sramotu, za 30 godina od tada, a ukupno 78 godina, imali smo preča posla, nego da se bavimo žrtvama, koje nisu bile mnogo važne ili su ostavljanje po strani, zarad dnevnopolitičkih ciljeva, ili da se negde nekome ne bismo zamerili", rekao je Vučić.

Kako je poručio, mora se iskreno reći da je sadašnje stanje "Starog sajmišta", koje je vidno zapušteno, posledica našeg odnosa i nebrige, još od 1945. godine.

"Ovo je slika i prilika naše sramote, neodgovornog i nepoštenog odnosa", naglasio je predsednik Srbije.

Ukazao je da su brojne generacije političkih lidera još iz komunističkog vremena, ignoisirale stradalnike logora, te da je bilo mnogo obećanja da će to mesto biti privedeno nameni kako bismo se svi sećali žrtava, ali da to nisu pratila dela.

"Kao da nikada nismo mogli da raspetljamo komplikovane odnose, jer je uvek bilo lakše okrenuti glavu i ne rešavati probleme. Deo po deo toga sada rešavamo, i to nije pitanje novca, nego energije. Uradili smo nešto dobro za sve građane, Srbe, Jevreje, Rome, Hrvate, Slovake, Mađare Bošnjake... Vraćajući dug prema precima, opominjemo potomke šta ne smeju da dozvole da im se dogodi", rekao je Vučić.

Dodao je da ljudsko zlo ne poznaje granice i prisutno je svuda, ali da zato i mi, Srbi, kada tražimo od drugih da ne ćute i da priznaju,da govore o zločinima nad nama, moramo budemo dovoljno odgovorni i ozbiljni, i da uvek otvoreni i jasno osudimo i one koji su u naše ime činili zločine nad drugima.

"Samo tako moći ćemo da gradimo poverenje i dođemo do pomirenja", rekao je Vučić.

Rekao je i da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da "sest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo nihove oči koje se sećaju, koji vodimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile".

"Ima mnogo toga što možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost tih šest miliona Jevreja moramo dodati milione očiju Srba, Roma, koji su ubijani na stratistištima ovde", rekao je on.

Ukazao je i na generala Ajzenhauera koji je procenio da buduće generacije neće verovati koji su se zločini sve dogodili i zato je naredio filmskim ekipima koje su pratile oslobađanje Aušvica da snime sve odmah, jer će se, kako je kazao, na putu istorije naći neko kopile koje će reći da se to nikada nije desilo.

Ne smemo i nećemo više da ćutimo o Starom sajmištu

Mi narodi i građani Srbije i potomci žrtava ne možemo, ne smemo i nećemo više da ćutimo o "Starom sajmištu", jer počinioci zla na tom mestu imaju razloga da kriju istinu, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je rekao da je logor "Staro sajmište" zatvoren krajem jula 1944. i da je od kraja Drugog svetskog rata, u trenutku kada je NDH de fakto prestala da postoji na ovim prostorima, sve do danas istina o ovom logoru bila sahranjena, kako je istakao, pod teškim naslagama zaborava.

"Danas na 78. godišnjicu ukidanja logora mi ga konačno, neko bi rekao figurativno, a ja bih rekao i stvarno - oslobađamo. Počinjemo da obnavljamo sećanje na logor tako što počinjemo da rekonstruišemo centralnu kulu, njegov ikonični simbol", istakao je predsednik Srbije.

Kako je rekao, rekonstrukcija centralne kule je simbol rešenosti i da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje.

"Ona je tek prva od nekoliko izvornih logorskih zgrada u kojima će biti uspostavljena dva muzeja memorijalnog centra, posvećena dvema fazama logora, a u kojima će se odvijati aktivnosti memorijalnog centra: memorijalizacija logora i komemoracija njegovih žrtava, prikupljanje i izlaganje građe i naučno istraživačka delatnost, organizvanje izložbi i edukativne aktivnosti", naveo je on.

Vučić je podsetio da su na tom mestu ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ali i umlirali od gladi i bolesti i u "dušegupkama" odvođeni u smrt.

Dodao je da su odatle i deportovani u druge logore smrti na "prinudni rad", od kojeg je većina i stradala.

"Tim i takvim žrtvama je posvećen memomrijajalni centar Staro sajmište koji će u ime svih nas odati dužno poštovanje bez obzira na njihovu nacionalnost veru, rod ili ideološka opredeljenja. Svima njima zajedničko je da su ih nacisti, fašisti i ustaše smatrali za smrtne neprijatelje i da su zato nevini postradali. Tako su naši dželati vrlo precizno pokazali gde stoje oni, a gde su stajali ti mirni i dobri ljudi Beograda i Srbije bez obzira na svoju nacilnalnu pripadnost. I na kom iskonskom idealu počiva naša pobeda, a na čemu je zasnovan i na čemu počiva njihov mračni poraz", naglasio je Vučić.

Ovo je istorijski veoma važan čin, dodao je Vučić i istakao da je ponosan što je deo generacije koja je učestvovala u oslobađanju Starog sajmišta.

U Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište" danas se obeležava početak izvođenja radova na rekonstrukciji Centralne kule, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma.

Počeli radovi na Centralnoj kuli Starog sajmišta

U Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište" danas se obeležava početak izvođenja radova na rekonstrukciji Centralne kule, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma.

Obeležavanju početka radova prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao i patrijarh SPC Porfirije.

Početak radova biće obeležen polaganjem cigle, što će zajedno učiniti predsednik Vučić i ministrka kulture Maja Gojković.

Ceremonija je počela izvođenjem himne "Bože pravde", a na prostoru gde su nekada bili nacistički logori "Jevrejski logor Zemun" i "Prihvatni logor Zemun", svečanosti prisustvuju i reis-ul-ulema Islamske zajednice Sead Nasufović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari, te ministri Branko Ružić, Nikola Selaković, Darija Kisić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, te v.d. direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov, potomci logoraša, članovi oslobodilačlih udruženja i mnogi građani.

Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalim žrtvama koncentracionih logora.

Memorijalni centar "Staro sajmište" zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.

Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta.

Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi.

Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u italijanskom paviljonu.

Radovi na Memorijalnom centru započinju sa Centralnom kulom, a u njoj će, kako je planirano, biti kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i za edukacione namene.

Memorijalni centar imaće i svoj sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru, a prema zakonu upravni odbor Centra trebalo bi da ima ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada i to dva člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dva člana, na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra, za čiji je mandat predloženo da traje pet godina.

U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište.

Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.

U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.

Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.

Kroz "Prihvatni logor Zemun", kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000.

U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran.

Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja.

Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Engeova kazna nikada nije odslužena zbog njegovih godina i lošeg zdravlja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

SrbijaDanas.com: BEOGRAĐANKA ISPRIČALA VUČIĆU POTRESNU PRIČU: Govorila sam im da je ovde mrtvačnica, oni su mi rekli "Ova baba je luda"