Izvor: Press, 30.Okt.2012, 21:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vruć vetar
Bilo je i veni, i vidi, zamalo i vici... Vratih se pre dva sa finala Svetskog kupa u Tajlandu. Ostala sam uskraćena za medalju, ali bogatija za iskustvo koje će mi u budućnosti doneti zlato, srebro ili bronzu. Jer, na ovakvim takmičenjima iskustvo je osnovni iks faktor koji rešava stvari.
Stvarno mogu da kažem da sam, zahvaljujući sportu, proputovala pola sveta, uključujući Kinu i Južnu Koreju, i jedva sam čekala da se na mom tajmlajnu pojavi „Ivana Maksimović >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je posetila Tajland". Ne da bih još jednom reckicom zatvorila azijski krug, već zato što o Bangkoku maštam već dugo.
Zamišljala sam predivne plaže, nasmejane ljude, šarene nošnje, prelepe svilene zavese koje se njišu na svakom koraku, ali po izlasku iz aviona sačekala me je stvarnost. Ceo grad sagrađen je na vodi, a vodaaa... Izgleda tako da očekujete da iz nje izroni glavom i bradom „osmi putnik", ako samo spustite ruku. Čini se da je to ometalo samo mene. Dok su moje velike oči buljile na sve strane, Tajlanđani su se oko mene šetali bosi i u reku bez problema gurali i ruke i noge, ceo grad izgledao mi je kao ogromna pijaca, gde ne znate šta vam se pre nudi.
Na jednoj tezgi prodaju ribu, a već na sledećoj pripremaju egzotični fast-fud od insekata koji živi skakuću u posudi pored tiganja u kom će se uskoro naći. Ako im koja namirnica i padne na zemlju, nikakav problem, samo je podignu, dunu dva-tri puta i to je to. Nazad u prodaju. Nož kojim seku hranu bio je potpuno crn, kao da su minut ranije njime šrafili točak na automobilu.
U hotelu su se, hvala Budi na tome, potrudili da nas liše ovakvog šoka. Već na prvom treningu postalo mi je kristalno jasno da ne samo da stvari neće ići glatko, nego da se i prvi put u karijeri nalazim u situaciji u kojoj nisam sigurna da znam šta mi je činiti. Bila sam potpuno spremna za sve, osim da ukrotim vetar! Takvu sparinu niste osetili u životu. To nije samo vrućina, već osećaj od koga vam se muti vid, kosa izgleda kao da ste je tapirali sat i po, a znoj lije sa vas taman da vam i Roki pozavidi. Odelo strelca napravljeno je od posebnog materijala, zahteva da se ispod njega nose bodi-majica, džemper, helanke i čarape do kolena. Sve je bilo natopljeno znojem! Mokre su bile čak i rukavice predviđene da vam puška ne klizi iz ruku.
Treći dan po dolasku, krenuli smo na takmičenje. Koncentrisala sam se i u početku pucala odlično. Toliko precizno da sam nadmašila ostvarenje iz Londona u ležećem stavu. Tehnički sam sve uradila besprekorno i u stojećem stavu, zato ni sama nisam mogla da verujem šta pokazuje video-bim. Ispucala sam svoj najgori rezultat sezone. Koliko god da sam pokušavala da obuzdam vetar, nije mi polazilo za rukom. Svaki čas je menjao pravac kretanja.
Pred početak klečećeg stava postalo je toliko sparno da su mi se i naočare potpuno zamaglile. Telo nije prihvatalo komande koje sam mu zadavala, promenio mi se ritam srca, disala sam „napola", čak su i moje koleginice kasnije rekle da su pucale lošije od planiranog. Bila sam razočarana, jer sam znala da mogu makar duplo bolje. Rezultati na treninzima su to pokazivali. Pustila sam da stvar prenoći i ujutru bila potpuno nova. Uz jutarnji čaj, dočekala me je misao: „Hej, pa ti si peta na celom svetu!" Vratila sam se u Beograd puna utisaka, sa novom tezom u svom notesu i novim domaćin zadatkom. Vetar! Obećavam mu da će ubuduće imati posla sa mnom.
< Prethodna Sve kolumne
