Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2019, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više robe na rekama - ulaganjem do cilja od 20 miliona tona

Do kraja godine preko plovnih puteva Srbije biće transportovano gotovo 12 miliona tona robe, što je milion tona više od očekivanog, rečeno je za Tanjug u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Iz ministarstva najavljuju i da će plan razvoja luka, u koje će biti uloženo pola milijarde evra kako bi se do 2025. godine godina dostigao obim transporta od 20 miliona tona, startovati izgradnjom luke u Smederevu već u martu 2020. godine.

Pomoćnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević je ocenio je da je milion tona više na rekama Srbije samo nastavak višegodišnjih dobrih trendova u vodnom transportu.

"Trendovi su jako dobri, vodni saobraćaj direktno zavisi od industrije, kada ona raste i razvija se i vodni saobraćaj sve više učestvuje u obimu transporta", kaže Kovačević i dodaje da se Dunavom, Savom i Tisom ove godine prevezlo pet miliona tona više nego pre pet godina.

Po rekama Srbije najčešće se transportuju gotovi proizvodi koji zahtevaju masovan prevoz robe, kao i sirovine pogodne za takav transport.

" Mislimo da ima još mnogo prostora da se transport unapredi kako bi ostvarili strateški cilj da do 2025. godine imamo 20 miliona tona prevezene robe - a to je ona količini koju je imala bivša Jugoslavija", kaže on i dodaje da je to realno, jer se razvijaju veliki korisnici RTB Bor, IHP Prahovo i drugi.

Kritična zona za transport robe rekama je lučka infrastruktura jer roba koja gravitira rekama ne može efikasno da se pretovari, ističe on i dodaje da su velika investiciona ulaganja od 2020. godine, a mnoga od njih su počela i u ovoj godini.

"Naše luke nisu dovoljno izgrađene ili je ono što imamo izgrađeno u jako lošem stanju, kao i lučka mehanizacija. Predvideli smo ukupna investiciona ulaganja koja sada već dostižu skoro do pola milijarde evra, a to podrazumeva izgradnju potpuno nove luke u Beogradu, proširenje kapaciteta Luke Bogojevo zbog poljoprivrednih proizvoda, Luke Sremska Mitrovica koja treba da omogući efikasniji izvoz žita, ali i da za naftu obezbedi skladišne kapacitete, a hitno moramo da proširujemo luku Prahovo, jer rastu kapaciteti RTB Bora i IHP Prahova", kaže Kovačević.

U martu 2020. godine krenuće izgradnja luke Smederevo zbog potreba HBIS-a odnosno železare, a sve veću potrebu za tom lukom ima i privreda u zaleđu Smedereva.

"U toku su tenderi za izbor izvođača i mi ćemo već u martu krenuti u radove za izgradnju", kaže Kovačević i precizira da će ugovoreni rok biti dve godine.

Paralelno će se završavati projektovanja luka Bogojevo, Sremska Mitrovica i Prahovo, a on očekuje da bi početak radova na izgradnji tih luka mogao da bude 2021. godine.

"Luka Beograd zahteva duži proces, jer je izrada projektno tehničke dokumentacije malo kompleksnija i prve radove za nju očekujemo krajem 2021. godine možda i početkom 2022. godine", kaže Kovačević.

Srpskim rekama i dalje se najviše transportuju rude, žita, šljunak i pesak, derivati nafte što Kovačević ocenjuje kao logično.

"Želimo to da promenimo, luke modernizujemo, kako bi stvarale dodatnu vrednosti za našu privredu jer i druge vrste proizvoda žele da idu na reku, ali je problem što nemamo kontejner terminal ni na jednoj reci", kaže on.

Dodaje da postoji zadovoljstvo što je DP World stigao u luku Novi Sad gde već sredinom 2020. godine počinju sa izgradnjom kontejnerskog terminala koji će stvoriti stvarno novu vrednost.

Zbog potreba privrede kontejnerski terminal biće predviđen i za Luku Beograd, a prvi ro-ro terminali su takođe planirani za luke u Novom Sadu i Beogradu.

Rekama Srbije transportuju se i derivati nafte a kompanija MOL u velikoj meri vodnim transportom obezbeđuje proizvode za svoje potrošače u našoj zemlji iz svoje rafinerije u Mađarskoj.

Operativni menadžer logistike u MOL Srbija Jelena Dimović za Tanjug kaže da se tako obezbeđuje kontinuirani nivo kvaliteta i zadovoljavanje standarda koji su propisani u EU.

"MOL Srbija se u velikoj meri oslanja na rečni transport u dopremi goriva potrošačima u Srbiji. Mi Dunav vidimo kao strateški transportni model za dopremu goriva do naših terminala u Republici Srbiji", kaže ona.

Dodaje da je vodni transport ekonomičniji, a da mu je mana jer se ne može uticati vremenske uslove odnosno vodostaj i led.

"MOL je uložio u investiciju u Srbiju u naftni terminal u Sremskim Karlovcima čime smo obezbedili kontinuitet u snabdevanju potrošača", ističe ona.

Preko tendera usluge rečnog transporta evro dizela u Srbiji, kao i međunarodnog transportna naftnih derivata, za svoje potrebe traži i kompanija Lukoil.

Na rekama Srbije, najviše na Dunavu, ove godine bilo je i 250.000 putnika što je za 40.000 više od očekivanog.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...