Izvor: Blic, 26.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vilja, golgeter iz rudarskog okna
Vilja, golgeter iz rudarskog okna
Samo jedna sezona bila je dovoljna Davidu Vilji da isplati svih 12 miliona evra, koliko je Valensija platila njegov transfer iz Saragose, i za isto vreme zaseni grupu zvezda kakve su Aimar, Baraha, Ajala i Angulo, koji godinama nose beli dres kluba iz Katalonije.
Njegova glavna odlika su golovi, odnosno bacanje u očaj golmana Barselone, Reala ili Atletika.
Fudbalska priča jednog od najboljih španskih napadača počela je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 1991. godine kada je nastupao za malo poznati klub Langreo. Suočen sa konstantnim sedenjem na klupi, neretko i na tribinama, bio je veoma blizu odluke da digne ruke od najpopularnijeg sporta u Španiji i krene stopama svog oca koji je porodicu izdržavao radeći u obližnjem rudniku.
- Sedenje na klupi je noćna mora svakog sportiste, tako da mi je već u 14. godini bilo dosta svega. Hteo sam da pobegnem i fudbal igram isključivo sa drugovima u dvorištu. U tom periodu bio sam niko i ništa, ali je podrška oca koji me je bodrio tokom cele karijere stigla u pravom trenutku. Jedino što je od mene tražio bilo je da uživam u igri. Kada sam to shvatio, stvari su se za mene okrenule za 180 stepeni, tako da sam pre svega sebe ubedio da sam dovoljno dobar da se izdržavam od fudbala. Sada nastupam za jedan od najboljih španskih klubova i zaista uživam u životu - otkrio je svoje početke bavljenja fudbalom Vilja.
Veliki korak napred Vilja je napravio prelaskom u Sporting iz Hihona, gde je do dolaska u Saragosu proveo četiri godine.
Prošla sezona svakako je najuspešnija u dosadašnjem toku karijere ovog igrača, jer je nastupajući za tim sa 'Mestaje' na 35 odigranih utakmica postigao čak 25 golova, samo jedan manje od najboljeg strelca Primere Samjuela Etoa.
- Moji golovi plod su timskog rada svih jedanaest igrača na terenu. Nikada nisam sebe stavljao ispred ekipe jer mislim da smo za ostvarenu pobedu svi zaslužni, kao što smo svi podjednako krivi za pretrpljeni poraz. Primera radi, najlepši pogodak sam postigao protiv Reala u Madridu, ali ga se nerado sećam jer smo taj meč izgubili sa 3:1, pa je malo neukusno govoriti o golu koji u suštini nema nikakvu težinu osim estetskog momenta.
Vrhunac karijere Davida Vilje bez ikakve sumnje je nastup na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Da i ovo veliko takmičenje ne protekne bez njegovog imena ispisanog na semaforu pobrinuo se u mečevima 'crvene furije' sa selekcijama Ukrajine i Francuske kada je ukupno tri puta zatresao mrežu rivala.
S. Vrakela
