Izvor: Press, 17.Maj.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidić: Nadam se čudu na Mundijalu!
Mnogo očekujem od Svetskog prvenstva, kao i svi u Srbiji! Drugi krug je naš cilj, ali uveren sam da možemo i dalje ako nam krene, ako budemo imali malo sreće. Kad dođe nokaut faza, igra se jedan meč i tada je sve moguće!
Najbolji srpski fudbaler Nemanja Vidić uveren je da naša reprezentacija može da dogura daleko na Mundijalu u Africi, pod uslovom da ima malo sportske sreće! As Mančestera je u razgovoru za Press istakao da je plasman >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u drugi krug osnovni cilj „orlova", ali da se neće zaustaviti na tome, jer je „u nokaut fazi, kada se igra jedan meč, sve moguće".
Vidić je priznao da reprezentacija mora da popravi neke elemente u igri ako želi da se nosi sa najboljim svetskim selekcijama, ali šansu Srbije vidi u tome što mnogi bitni igrači iza sebe nemaju previše tešku sezonu.
- Pripreme još nisu počele za sve igrače. Petorica, šestorica treniraju individualno, neki sa prvim pomoćnikom selektora Radomira Antića, Rešadom Kunovcem. Reprezentativci imaju sedam dana obaveznog odmora. Ipak, iza većine nas je jaka sezona, sa dosta utakmica, ali imamo dovoljno vremena da ispravimo nedostatke.
Kakva su očekivanja reprezentativaca?
- Svi od predstojećeg prvenstva očekujemo mnogo, a kroz štampu vidimo da i narod ima velika očekivanja. Prvi cilj je prolazak u drugi krug, a za nešto više nam je potrebno i malo sreće. Na Svetskom prvenstvu nema slabih protivnika, odlučivaće nijanse. Prva utakmica je najteža, i do početka prvenstva bićemo koncentrisani na nju. Naravno, analiziraćemo do detalja i ostale reprezentacije, ali ovo je najveća psihološka prepreka.
Koliko ste upoznati sa reprezentacijama u grupi?
- Gana ima strašnu reprezentaciju do 21 godine, a nekoliko igrača je prekomandovano u seniorsku selekciju. Takođe, imaju igrače u velikim evropskim klubovima. Australija jeste nepoznanica, ali tradicionalno ostvaruje dobre rezultate na velikim smotrama, a o kvalitetu nemačke reprezentacije se dosta zna.
Odbrana reprezentacije Srbije biće na velikim iskušenjima, ne samo u grupi. Uz to, imamo i loše iskustvo sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj, kada smo u kvalifikacijama primili samo jedan gol, a potom na tri utakmice 11?
- Svi ćemo se braniti i svi ćemo napadati, kao kolektiv. Ne treba da delimo linije. Naravno, ima igrača koji više igraju napred i onih koji imaju važnije defanzivne zadatke, ali mi smo, ipak, kolektiv.
Ipak, ova selekcija ni kao državna zajednica ni kao reprezentacija Srbije nije pobedila nikog iz prvih 10 sa FIFA rang-liste. Možemo li konačno da savladamo tu barijeru?
- Ako želimo da napravimo dobar rezultat, a to podrazumeva i pobedu nad nekom od fudbalskih velesila, moraćemo da poboljšamo neke elemente igre. Ovde igraju samo najbolji, samo prvi u grupama u evropskim kvalifikacijama plasirali su se direktno. O tome će odlučivati nijanse i sportska sreća. Mi se moramo pripremiti, a u nokaut fazi igra se jedan meč, i tada je sve moguće. S druge strane, neki igrači prvi put igraju na velikom prvenstvu, svi zajedno moramo da očuvamo atmosferu koju smo stvorili u kvalifikacijama. Jeste da su brojni reprezentativci imali napornu sezonu, ali je možda i dobro što su neki igrači manje igrali ove godine. Na pripreme će doći svežiji, a to može biti ključno i na startu šampionata.
Kako ocenjujete svoje igre u Mančester junajtedu?
- Uvek može bolje. Imao sam dosta povreda i propustio sam pripreme. Ipak, veći deo sezone odigrao sam solidno. Naravno, mislim da mogu bolje.
Možete li uporediti rad sa Aleksom Fergusonom i selektorom Antićem?
- Ferguson i Antić nisu isto. Sa selektorom ne sarađujem toliko dugo, ni toliko intenzivno. A i klub i reprezentacija nisu isto. Ipak, Ferguson 24 godine uspešno vodi klub.
Mediji su vas protekle sezone često selili u druge klubove. Jeste li razmišljali o prelasku?
- Igram u jednom od najvećih klubova, u ligi koja je među najjačim na svetu i ne vidim zašto bih to menjao.
Vidite li sebe u srpskom fudbalu po završetku karijere?
- Kada sam imao 20 godina rekao sam da ću igrati do 30. Sada imam 29 i ne pada mi na pamet da prestanem. Nikad se ne zna šta će biti sutra, a kamoli za dve-tri ili pet godina.
