Izvor: Blic, 27.Avg.2014, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velja Stjepanović za "Blic": „Bože pravde“ sam naučio sa 13 godina
Za našeg zlatnog junaka iz Berlina jednostavno nema predaha. Iako se juče oko podneva uputio ka Dohi, gde ga narednih dana očekuje takmičenje u Svetskom kupu, Velja nije želeo da propusti čak ni jutarnji trening.
Nije problem čak ni to što je bez trenera Krisa Tejdija, koji je u Dubaiju. Kaže, ko zna kada će isplivati sledeći krug na „11. aprilu“...
- Nekako sam se za ovih par dana u Beogradu već navikao na ambijent, na pažnju, bazen, na sve ove klince >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji plivaju pored mene, i sada mi je teško da sve ostavim i krenem dalje. Pogotovo kada znam da se do januara neću vraćati u Srbiju. Ali, nema tu filozofije, nove medalje ne mogu da čekaju - ne ostavlja dilemu evropski šampion.
Otac Milan: Najlepše mi je na tribinama
U odsustvu prvog trenera, Velja trenira pod komandnom palicom oca Milana, koji i dalje sabira utiske iz Nemačke.
- Koliko je on miran, toliko smo mi i dalje pod utiskom. I dalje premotavamo onih poslednjih 50 metara trke sa Bidermanom, da se uverimo da je sve bilo zaista tako. Nekako smo se tek ovde u Beogradu ispričali i podvukli crtu. Tamo se gotovo nismo ni viđali jer on tako traži. Voli da se isključi, da se fokusira samo na bazen. Zato i uživam dok mogu da sedim na tribinama i gledam ga kako grabi ka novim uspesima - priča nam ponosni otac.
Jesi li za ovih sedam dana shvatio šta si zapravo postigao u Berlinu?
- Zvuči čudno, ali o svemu tome nisam ni razmišljao. Tog dana sam proslavio trijumf i odmah se vratio u normalu, kao da ništa nisam osvojio. To je recept koji mi daje motiva i iznova me tera da treniram još jače. Kao da me to nešto tek čeka.
Da li je to nešto možda zlato u Riju?
- Svakako. Sve što sam radio godinama unazad, podređeno je tim igrama. Ova dva zlata su iz mene samo izvukla neku posebnu energiju. Takođe, nekako osećam da sam sebi dužan u mojoj omiljenoj disciplini, 200 metara delfin, i zato sam rešio da nijedan trening ne propustim.
Postavili ste sebi najveće ciljeve. To je možda i mač sa dve oštrice.
- Pazite, gotovo nikad nisam skočio u bazen da ciljam drugo ili treće mesto. Samo prvo! Dva puta kada sam to uradio, davno na juniorskom prvenstvu i sada u Berlinu (delfin), kada sam čuvao snagu za polufinale, obilo mi se o glavu. Pravi šampioni uvek idu na pobedu!
Svetski kup u Dohi
Velja se od danas vraća 25-metarskim bazenima jer sledi Svetski kup u Dohi.
- Idem da vidim gde se trenutno nalazim u malim bazenima. Ne opterećujem se previše medaljom. U finale ću sigurno ući, to jedino znam. Meni ipak više odgovaraju veći bazeni, a na ovo takmičenje gledam kao na stepenik ka većim ciljevima.
Dakle, neka se Rio spremi za “Bože pravde”.
- I ja se spremam. Oni trenuci dok sam stajao na pobedničkom postolju i slušao himnu znajući da me cela Srbija gleda je nešto što izaziva jezu, nešto što se pamti do kraja života. Još sa 13 godina sam naučio reči i čekao taj trenutak. A znao sam da će doći.
I šta vam je na kraju veća nagrada? Ta medalja ili svi ovi klinci koji stoje u redu da se slikaju s vama?
Čaviću, ostao sam dužan...
Veljin veliki prijatelj Milorad Čavić zapucao je prošle nedelje u Berlin kako bi svog naslednika gledao uživo u disciplini 200 metara delfin, u kojoj se i sam proslavio.
- Došao je jer je bio siguran da ću osvojiti zlatnu medalju, a ja zbog taktiziranja nisam ni ušao u polufinale. Mnogo sam se pokajao, ali bože moj, vratiću mu to možda u Riju. Rekao je da me drži za reč.
