Izvor: Sportski Žurnal, 02.Avg.2012, 01:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velimir Stjepanović – Hrabro srce

Jutro posle neverovatnog uspeha. Doći do Velimira Stjepanovića nije nimalo lako. Na telefon se javlja Petar Popović, tim lider plivačkog tima.
– Šta ti je, gde da ga nađem? Verovatno je još u Meku – uz osmeh je rekao Popović. – Zovem čim bude sa mnom.
Posle tri minuta telefon je pozvonio.
– Velja je – čulo se sa druge strane.
Jesu li uspeli da te izvuku iz Mekdonaldsa?
– Jesu, jesu. Nisam mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << slavio, ali sam se dobro najeo. Dao sam sebi oduška. Bio sam sa drugovima iz reprezentacije, lepo smo se proveli.
Da li su se utisci malo slegli posle prospavane noći?
– Baš sam se dobro naspavao. Ponosan sam na ono što sam uradio. Možda mi je krivo što nisam u finalu još jednom oborio državni rekord. Isplivao sam tri skoro identične trke po rezultatu što je pokazatelj da je to moja vrednost u ovom trenutku. Što se tiče plasmana, mislim da je šesto mesto na Olimpijskim igrama veliki uspeh.
Da je neko pre godinu dana, kada si postao dvostruki juniorski šampion Evrope, rekao da ćeš biti šesti na Olimpijskim igrama, da li bi mu verovao?
– Uvek sam bio ambiciozan, mada bi u to teško bilo da se poveruje. Međutim, moj trener Kris Tajdi i ja smo se dugo spremali za ovo. Najava je bilo Svetsko prvenstvo u Šangaju, gde sam se približio „A” normi. Kasnije sam u Londonu došao do standarda za Igre i popravio državni rekord za sekundu. Sada sam na Olimpijskim igrama pomerio granicu za još jednu sekundu. Sve smo podredili ovome i drago mi je što smo uspeli.
Da li je ostao žal za medaljom?
– Ne, to nije bilo realno. U ovom trenutku, ne mogu da plivam kao Leklo, Felps i Macuda. Međutim, rezultati ispod 1:53 sekunde su mi motiv da se i tome približim. Očigledno je da najviše moram da radim na tom vraćanju u poslednjih 50 metara. Imam 19 godina i mnogo, mnogo motiva da u budućnosti budem još brži. Došao sam ovde sa željom da uđem u polufinale, a na kraju sam bio šesti. Jasno je da sam premašio očekivanja.
i najveća draž Olimpijskih igara.
Na predstavljanju u Akvatik centaru izašao si sa visoko podigao tri prsta. Da li i sada misliš da je prava odluka da plivaš za Srbiju, iako si imao ponude i Ujedinjenih Arapskih Emirata i nekih drugih zemalja?
– Apsolutno. Srbin sam i ovde pripadam. Rođen sam u Dubaiju, ali zbog toga su možda i emocije prema Srbiji jače. Svi su me od početka sjajno prihvatili i nikada nisam imao nijedan problem. Ponosan sam kada stavim kapu sa znakom Srbije. Nadam se da ću još mnogo puta obradovati ljude u otadžbini.
Tako govori momak koji će uskoro da napuni 19 godina. Jedini Srbin koji je uz Čavića plivao olimpijsko finale. Momak pred kojim je mnogo medalja i velikih takmičenja. A možda ga najbolje odslikavaju dve rečenice koje su se čule tokom finala u Akvatik centru:
– Ovaj mali se ničega ne plaši. Pliva kao zmaj.
SVIĐA MI SE NADIMAK
Pre tačno godinu dana, kada je postao evropski juniorski šampion na 100 delfin, veliki naslov u Sportskom žurnalu bio je „Hrabro srce“. Tako ga je u dve reči opisao trener Kris Tajdi.
– Sviđa mi se taj nadimak. Baš dobro zvuči i na engleskom „Brejv hart”.

Nastavak na Sportski Žurnal...