Izvor: Blic, 13.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki Brat
Razlika koja se iz godine u godinu sve više vidi između fudbala kao globalnog procesa i fudbala kao zabave u Evropi ogromna je upravo u procesu koji bi se mogao nazvati navijanje.
Ilustracija 1: utakmica između Liverpula i Čelsija ostaće zabeležena u istoriji "crvenih" kao pobeda nad velikim i bogatim rivalom, ali i pobeda koja je značila plasman u finale ovogodišnjeg ciklusa Lige šampiona. Ipak, taj meč ostaje u arhivu sećanja kao još jedno nezaboravno veče koje su na "Enfildu" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << priredili navijači Liverpula.
Ilustracija 2: impresivna igra Milana i trijumf nad Mančester junajtedom odvela je Milaneze u reprizu finala od pre dve godine. Tada u Istanbulu, nakon 0:3 Liverpul se vratio u život. Bilo je to finale kada su navijači Liverpula uspeli da podignu svoj tim i da bodreći ih i pevajući zajedno s igračima dođu do pobede, koja je posle brodoloma u prvoj deonici meča na Bosforskom tesnacu izgledala nestvarna.
Ono što je danas u Evropi više nego očigledno jeste: na ozbiljnim utakmica, u ozbiljnim ligama i u ozbiljnim takmičenjima sve više je navijača, a sve manje pasivnih gledalaca. Sinonim za fudbalskog navijača nije debeli, zadrigli posmatrač sa kriglom piva u ruci. Naprotiv, navijači širom Evrope su ti koji su uspeli, zahvaljujući svojoj podršci fudbalu, da se i narugaju ravnodušnosti svakodnevnice; oni su ti koji su uspeli da uz navijanje i pripadnost klubu prikažu i dozu šarma i lepote, hrabrosti i drskosti; oni su ti koji su uspeli da u državama u čijem fudbalu ne postoji reč "svejedno" - Engleska, Španija, Italija i još neke, svojim navijanjem da pokažu izuzetnu afirmaciju ljudskog duha, strasti i težnje za uspehom.
Današnje navijanje i podrška ozbiljnim velikim klubovima u zemljama odakle dolaze finalisti ovogodišnje Lige šampiona - Engleska, Italija - možda je i dosad najsnažnija i najkvalitetnija odbrana fudbala od klasične komercijalizacije tipa kupi-prodaj.
Navijači su ti koji su uspeli da sačuvaju integritet fudbala i poštovanje njegovih osnovnih vrednosti. Narušenu osnovnu etiku takmičenja - po kojoj najbogatiji mogu kupiti najbolje igrače i imati bolji tim pre nego što je takmičenje počelo - navijači su odanošću i lojalnošću svojim klubovima jednostavno razorili pokazavši da fudbal može i mora, uz izuzetno poštovanje gledalaca koji čine događaj potpunim, da odgovori na neverovatne izazove komercijalizacije i globalizacije s početka 21. veka. Ne čudi onda zaključak da atmosfera na mnogim utakmicama, prisetite se kopa "Enfilda", više liči na atmosferu strastvenog verskog skupa nego na atmosferu pred početak ili posle utakmice. Nije ni čudno da reditelji TV prenosa utakmica Engleske ili Italije u ambijentu punog stadiona ostaju uključeni ne samo slikom nego i tonom, jer taj čin pevanja himne, atmosfera koja se u tom trenutku oseti i prepozna, čak i kraj malih TV ekrana, pokazuje dominantnu pobedu fudbala i navijača kao sastavnog, neprocenjivog, neraskidivog, zapravo najvažnijeg dela fudbalske igre.
Danas sve više navijača u Evropi vidi sebe kao sastavni deo svog kluba, svog tima prema kojem pokazuje i emocije i odanost kao prema nečemu do čega mu je najviše stalo. Istina, emocije često izađu van kontrole, ali čak i taj njihov izlet u mnogim slučajevima doveo je od toga da su igrači to shvatili i prepoznali i davali maksimum u ostvarivanju konačnih zajedničkih ciljeva, a to pobeda svakako jeste. U mnogim razvijenim evropskim zemljama navijač ne želi da njegov uloženi novac za pretplatne karte, za kupovinu proizvoda sa znakom omiljenog kluba, pretplata na internet i ono što spada u sferu maksimalnog iskorišćenja brenda bude sve dato klubu, već želi da pruži nešto više verovatno značajnije - energiju, vreme, strast.
Savremeni fudbal u kome je jedan od osnovnih postulata da pobeđivanje nije sve, ali da želja za pobedom jeste, učinio je da su navijači u vremenu dominacije visoke tehnologije, televizije, interneta, oni koji su na stadionu i koji putuju i vole i žive za svoj klub postali sastavni, neraskidivi možda i najvažniji deo imidža jednoga kluba. Oni su Veliki Brat sa tribina. Mančester junajted se ponosi time da zvanično ima preko 17 miliona navijača koji ga podržavaju i vole; Juventus ima preko 14 miliona tifoza širom sveta. Ipak, svim tim milionima navijača u Aziji, Americi, Africi ili Evropi ostaju uzor i ideal oni navijači koji na stadionu prave atmosferu koja je mobilizatorska, u čijim se pobedama (ponekad porazima) rađaju nove zvezde, ali atmosferu koja nikad u sebi ne nosi ravnodušnost, niti lažni mir.
