Izvor: MozzartSport.com, 25.Nov.2020, 00:08

Velikani koji to nisu

Osmina finala Kopa Sudamerikane donosi nam prvi duel Veleza i Deportivo Kalija posle više od dvadeset godina

U svojoj istoriji Velez i Sarsfild nisu imali prilike da u više navrata odmere snage. Oduvek su izazivali velike simpatije gde god su se pojavljivali, jer oni su bili ti koji su onim velikim klubovima mrsili konce, a tokom devedesetih imali su tu neku zajedničku nit koju su delili pri odabiru čuvara mreže.

U svojim državama oduvek su bili tu, na liniji razgraničenja >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << onih najboljih i onih sa po nekom titulom, oboje se ne mogu svrstati u velikane, ili ih bar "oni" tako ne vide, odnosno ne prihvataju u to društvo, tako da su steklu reputacije "velikana koji zvanično to nisu".

Velez Sarsfield kao klub koji je poneo naslov šampiona Argentine deset puta, prvi je ispod one čarobne granice koju čini velika petorka ove južnoameričke države (River, Boka, Rasing, Independijente i San Lorenco), dok je sa druge strane to isto Deportivo Kali u Kolumbiji sa devet šampionskih naslova, na deobi četvrtog mesta sa Juniorom iz Barankilje (iza Atl. Nasionala, Miljonariosa i Amerike).

Na internacionalnoj sceni ovi klubovi, nisu imali prilike da odmere snage više od dva puta, i to oba u grupnoj fazi Libertadores Kupa 1999. godine, iz nekih razloga to se nije dešavalo često mada su im se neretko uspešni periodi tokom decenija poklapali. Ono što je interesantno je da su obe ekipe iste godine ostvarile svoje prvo učešće na internacionalnoj sceni, naime 1968. godine grupa jedan Libertadores Kupa sadržala je klubove iz Argentine i Kolumbije. Međutim, Velez iako po prvi put šampion svoje države zbog finansijskih problema odbija učešće i mesto ustupa Estudiantesu koji grupu deli sa sunarodnikom Independijenteom, zelenim klubom iz Kalija i Miljonariosom. Iste godine po prvi put Lavovi iz La Plate postaju šampioni kontinenta. To je bio prvi put kada su mogli da se sastanu u ranim godinama internacionalnih takmičenja pod okriljem CONMEBOL-a, Velez tek početkom devedesetih dolazi do zlate ere, dok je Kali imao uspeha u nacionalnim šampionatima sve do početka osamdesetih kada se dešavaju one sad već čuvene priče i dešavanja između kartela i fudbalskih klubova u kojima se našao i njihov gradski rival Amerika. Između ostalih, titula 1974. godine osvojena je pod vođstvom našeg stručnjaka Vladice Popovića.

Kao državni vicešampioni u sezoni 1977 ponovo ostvaruju učešće u Kopu Libertadores za narednu sezonu. Prošavši grupnu fazu kao prvoplasirani pored Juniora (prvaka Kolumbije za predhodnu sezonu) i urugvajskih klubova Penjarol i Danubio, prolaze u narednu rundu koja se formirala od dve grupe, prvoplasirani iz svake grupe plus šampion iz prethodne sezone bili su raspoređeni sa po tri kluba u svakoj. Deportivo Kali je i tu fazu prošao kao prvi pored Sero Portenja i Alijance iz Lime, postavši tako prvi kolumbijski klub koji je došao u finale najprestižnijeg klupskog takmičenja Južne Amerike. Tamo ih je čekala Boka Juniors. Prvi susret odigran na Paskual Guerero stadionu završen je bez postignutih golova, dok je revanš na Bombonjeri u potpunosti pripao argentinskom timu sa 4:0. Sledeću titulu Zeleni će čekati naredne dve decenije, dok se na drugom kraju kontinenta početkom devedesetih polako formira sastav koji će pokoriti fudbalsku planetu.

Velez do svoje druge titule dolazi nakon 25 godine, konačno 1993. u formatu Klausura, završivši sa samo tri boda ispred Independijentea. Ovim priznanjem omogućeno im je da po prvi put zvanično učestvuju u Libertadores Kupu za 1994. godinu. A tamo grupa ni najmanje laka, ali brazilski velikani Kruzeiro i Palmeiras morali su da se zadovolje drugim i trećim mestom koje je tih godina ipak vodilo u narednu rundu, dok je kao poslednji ostao Independijente. Prva prepreka u osmini finala u vidu urugvajskog Defensor Sportinga preskočena je s teškom mukom, 1:1 iz dvomeča, a nakon jedanaesteraca 4:2 za tim iz Linijersa. Četvrtfinale uz nešto lakšeg protivnika Minerven iz Venecuele, prošlo je bez većih problema pri ukupnom rezultatu 2:0. U polufinalu ponovo serija jedanaesteraca protiv Juniora iz Barankilje, tada predvođenim legendarnim El Pibeom i Karlosom Valderamom, koja ponovo pripada ekipi sa Hose Amalfitanija rezultatom 5:4 (dvomeč 3:3). A u finalu, pa pogodite, ponovo penali, dvomeč sa Sao Paulom završen je rezultatom 1:1, a odluka je padala na Morumbiju pred oko 92 000 navijača, i ponovo je ekipa iz Zapadnog Airesa bila bolja u izvođenju jedanaesteraca – 5:3. E sad ono najbitnije, da je slučajnost to što je Velez preživeo tolike penal serije i podigao pehar namenjen Oslobodiocima Amerike, jednostavno - nije. Jer tih godina na golu je stajao "Buldog" među stativama, čuveni Hoze Luis Čilavert koji je odbranio pet penala i pritom postigao tri gola sa bele tačke. Inače u svojoj karijeri Čilavert je postigao 54 gola, a samo za Velez u periodu od 1991. do 2001. godine postigao je 36. Iste godine otputovali su na Interkontinetnalni kup u Tokiju, gde su se susreli sa evropskim šampionom Milanom. Malo je reći da je fudbalska javnost bila zaprepašćena pobedom Argentinaca od 2:0 nad zvezdama koje su tih godina branile boje Rosonera poput Kostakurte, Maldinija, Dejana Savićevića i drugih. Interesantno je da je jedanaesterac koji je sviran u korist Veleza u 50. minutu susreta Čilavert prepustio Robertu Troti koji ga je bez problema realizovao. Era dominacije u nacionalnom prvenstvu se nastavila tokom devedesetih kada su osvojene još tri titule 1995, 1996. i 1998, a osvojen su još tri internacionalna trofeja poput Kopa Interamerikane 1996, Superkopa Sudamerikane 1996 i Rekopa Sudamerikane 1997.

U Kolumbiji Deportivo Kali konačno dolazi do daha i nakon dvadeset godina ponovo uspeva da podigne šampionski pehar u sezoni 1995/96. Međutim neki veći uspeh u Libertadoresu naredne sezone nije ostvaren gde završavaju takmičenje već u grupnoj fazi. Do naredne titule stižu tri godine kasnije 1998. kada je u finalu savladan Onse Kaldas sa 4:0. Iste godine i Velez osvaja Klausuru u Argentini i konačno je došlo vreme da se ova dva kluba po prvi put susretnu, a susret je važio za veliku atrakciju. Sa jedne strane Čilavert, ali i Zeleni iz Kalija imali su svog "ludaka" među stativama Rafaela Dudamela. Čuveni venecuelanski golman dobro se poznavao sa paragvajskim Buldogom jer je sezonu pre ovog susreta branio boje argentinskog Kilmeša. Susret se dogodio već u grupnoj fazi, gde su se pored njih nalazili River i Onse Kaldas. Prvi meč odigran je 11. marta 1999. godine u Kaliju i pripao je domaćoj ekipi sa 1:0 , revanš odigran 8. Aprila na Hose Amalfitaniju rešen je takođe u korist domaćina, ali ovoga puta bilo je 3:0. Ipak grupnu fazu prošle su obe ekipe, zajedno sa Riverom od koga će Velez ispasti u četvrtfinalu ukupnim rezultatom 2:1, dok je tim iz Kalija došao do samog kraja, prošavši Kolo-Kolo (2:1), Bela Vistu (3:2) i Sero Portenjo (6:3). Drugo finale došlo je nakon dve decenije, a tamo ih je čekala ekipa Palmeirasa. Nakon odigrana dva susreta ukupan rezultat bio je 2:2 (1:0 za Kali i 2:1 Palmeiras) i opet dolazimo do penala u kojima je bila uspešnija zelena ekipa iz Brazila sa 4:3. Rafael Dudamel i na ovoj utakmici učestvovao je u izvođenju jedanaesteraca i bio precizan za razliku od nekih saigrača. Čuveni venecuelanski Libertador (Oslobodilac) u svojoj karijeri postigao je 22 gola, samo za Kali u periodu od 1998. do 2001. godine 11 puta je bio precizan, kako sa bele tačke tako i iz slobodnih udaraca.

|

Kompletna ponuda na www.mozzartbet.com

Zanimljivo je da su tim susretom 1999. godine obe ekipe nekako označile kraj jedne ere na internacionalnoj sceni. Jesu oni bili i narednih godina učesnici, nisu se sastajali međusobno, ali nisu ni ostvarivali zapaženije rezultate.

Večeras, posle više od dvadeset godina, ponovo se susreću, samo ovoga puta u okviru Kopa Sudamerikane. Do osmine finala Velez je došao preko urugvajskog velikana Penjarola, dok je Kali eliminisao sunarodnika iz prestonice Miljonarios, naravno, posle penala. Ovoga puta nema atraktivnih čuvara mreže i glavni aduti predstavljaju ofanzivci. Za Zelene to je argentinac Palavesino, dok za Velez to može predstavljati mladi krilni napadač Tijago Almada. Trenutno u nešto boljoj formi nalazi se ekipa sa Amalfitanija koja ima dve pobede i dva remija u grupnoj fazi nacionalnog prvenstva, dok je Deportivo proteklog vikenda eliminisan iz kupa, a u šampionatu je i dalje u igri, iako u prvom susretu nije uspeo da savlada ekipu La Ekidada.

PIŠE: Đorđe Radonjić

KOPA SUDAMERIKANA – OSMINA FINALA

Utorak

23.15: (2,10) Baija (3,10) Union Santa Fe (3,50)

Sreda

01.30: (1,67) Velez (3,45) Deportivo Kali (5,20)

23.15: (1,78) Bolivar (3,45) Lanus (4,40)

Četvrtak

01.30: (1,62) Kokimbo Unido (3,45) Sport Uankajo (5,70)

01.30: (3,90) Feniks (3,25) Independijente (1,93)

23.15: (3,70) River Plejt (3,20) Univerzitad Katolika (2,00)

Petak

01.30: (1,80) Žunior (3,30) Union La Kalera (4,50)

01.30: (1,87) Defensa Hustisija (3,25) Vasko da Gama (4,10)

Tagovi:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...