Izvor: S media, 23.Nov.2009, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veličković: Mesina je isti Dule
Do skora košarkaš Partizana, a sada madridskog Reala, Novica Veličković već je postao jedan od najboljih igrača slavnog kluba. Veličković kaže da mu nije bilo naročito teško da se adaptira na način rada u "kraljevskom klubu", jer ima mnogo sličnosti između nekadašnjeg i sadašnjeg trenera Duška Vujoševića i Etorea Mesine. Jedino što u ovom trenutku, kako kroz smeh priznaje, još nije kompetentan da proceni ko od njih dvojice više psuje...
Kako ste se adaptirali na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << novu sredinu, kako u Realu, tako i u samoj Španiji?
- Zasad je sve kako treba. Što se kluba tiče, organizacija svega je na najvišem nivou, ništa se ne prepušta slučaju, imamo najbolje uslove za rad i naše je samo da treniramo. O Madridu kao gradu zaista ne treba trošiti reči. Mislim da će mi ovde biti lepo... - započeo je intervju za "Press", Veličković.
S kim se od novih saigrača najbolje slažete ili najviše družite?
- Svi saigrači su me dočekali podjednako dobro, iznad mojih očekivanja. To su ljudi sa porodicama, drugačijim navikama, koji se uglavnom trude da provedu što više vremena sa suprugom i decom. Od mlađih igrača, tu smo Ljulj, Dašić i ja. Sa Dašićem se najbolje slažem, ipak pričamo na istom jeziku.
Koliko vam je problem jezička barijera? Učite li španski jezik?
- Zasad ga učim ovako u hodu, ali bi uskoro trebalo da krenem i na kurs španskog jezika. To je lep jezik i šteta ga je ne naučiti, posebno kad sam već ovde. Zasad se dobro snalazim...
Poznato je da vam u adaptiranju na novu sredinu mnogo pomaže i Nikola Lončar...
- Malo je da mi pomaže... On je najzaslužniji za to što sam se relativno brzo privikao na ovdašnji život. U svemu mi je pomogao. Od najmanje sitnice za stan, pa do mnogo ozbiljnijih saveta u vezi karijere i košarke uopšte. Dugujem mu veliku zahvalnost.
Ima li sličnosti između sadašnjeg trenera Mesine i Duška Vujoševića, vašeg bivšeg trenera.
- Obojica su veliki treneri i radnici. Obojica su ozbiljni ljudi, obraćaju mnogo pažnje na pripremu utakmice, treninga, na najsitnije detalje. Imaju mnogo zajedničkog, ali ih je teško upoređivati, jer sam sa Vujoševićem proveo mnogo više vremena. Slični su, ali i posebni na svoj način. I sa Mesinom imam sjajnu komunikaciju. Mislim da sam se brzo navikao na njegov sistem rada.
Da pojednostavimo stvari. Ko više psuje tokom utakmica?
- Nisam kompetentan da dam odgovor na to pitanje, jer španski jezik još ne poznajem u toj meri! Uostalom, te Vujoševićeve psovke o kojima svi pričaju, nisam shvatao tako dramatično. Znate, tokom utakmica vlada posebna atmosfera...
Ove sezone ste, što u Evroligi, što u Španiji, prvi put u karijeri za rivale imali Tripkovića, Bogdanovića, Tepića, s kojima ste do juče nastupali zajedno u Partizanu.
- Čudno sam se osećao, ali to je nešto na šta ću morati da se naviknem. Igrao sam i protiv Tepića u Evroligi tako da se polako navikavam na takve stvari. Na terenu su mi Tripković i Bogdanović bili protivnici, ni manji ni veći od ostalih igrača Huventuda. Posle utakmice otišli smo na večeru, lepo se ispričali, ali će sledeći put kada se sretnemo na parketu ponovo biti isto - zaključio je Veličković kome iz Srbije "nedostaje bukvalno sve". Ali mu je sada lakše uz devojku koja mu se pridružila. Kaže i da Partizanove rezultate još uvek prati. - Koliko mi to obaveze dozvoljavaju. Znam da smo izgubili u derbiju. Tako je bilo i prošle godine, pa se ne uzbuđujem previše. Partizan ima dosta mladih i talentovanih igrača, a Vujošević zna šta da radi s njima....
Vest u celini možete pročitati na sajtu sportal.rs
