Izvor: Blic, 22.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veličina igrača ne meri se samo uspesima
Veličina igrača ne meri se samo uspesima
Kada je Roberto Bađo, zvani Mali Buda, promašio jedanaesterac u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu, učinivši da Brazil postane prvak sveta po četvrti put, postalo je definitivno jasno kako čuveni Handkeov naslov više ne važi. Jer, zbilja, šta je golmanov strah od penala prema odgovornosti koju sobom nosi promašeni penal? Od najboljeg igrača na svetu, a Mali Buda je to bio, te ‘94. godine, očekuje se gol; od golmana se očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da pokuša, ali ne i da neizostavno uspe sprečiti gol iz jedanaesterca. Golman je unapred iskupljen u slučaju pogotka. Onaj koji šutira, pak, rizikuje sve: ugled, čast, karijeru, samopoštovanje.
Veličina igrača ne meri se samo njegovim uspesima. Štaviše, moglo bi se reći kako je sposobnost prevazilaženja užasa zvanog poraz - kudikamo važnija osobina. Svi veliki fudbaleri sveta promašivali su jedanaesterce, neki čak i u odlučujućim trenucima. Njihovi promašaji pamte se kao i njihove velike pobede. Mediokriteti ostaju mediokriteti, njihovi rđavi potezi pamte se kao kolektivni porazi, mediokriteti čak ni u porazu ne ostaju upamćeni kao veliki individualci. Ko ne pokuša, nikada neće uspeti: zato pamtimo Maradonin gol Englezima ‘86. u Meksiku, onaj neverovatni slalom dug preko četrdeset metara; zato je Maradonin gol rukom u istoj utakmici regularan sa stanovišta jedne druge, više pravde - ko može dati onakav prvi gol, naprosto ima pravo da pokuša postići gol rukom. Maradona je promašivao penale, jednom i protiv nas, ‘90. u Italiji. Ali, pamti ga se po čudima, a promašaji su takođe deo čuda zvanog El Dijego. Kada je ‘86. Vlade Divac izgubio onu loptu protiv Sovjetskog Saveza, dvanaest sekundi pre kraja utakmice, kolektivna mržnja prema tadašnjem početniku izgledala je kao nešto posle čega možda ima života, ali svakako više nema sportske karijere. Danas, posle svih medalja, fantastičnih utakmica, neverovatnih situacija u kojima je kao jedan od najvećih košarkaša sveta učestvovao Divac, taj rani poraz nije ništa više od simpatične uspomene. Vlade Divac, to je drugo ime za časnu i plemenitu veštinu.
Dragan Stojković Piksi promašio je jedan važan penal, na istoj onoj utakmici na kojoj i Maradona. Ali, pre toga je dao jedan od najlepših golova u istoriji fudbala, ono kada je Vujevićevu spuštenu loptu 'štopovao' umesto da šutira 'na prvu', volejom, kako bi to učinio bilo koji drugi igrač, makar i promašio. Zubizareta, golman reprezentacije Španije, mogao je očekivati sve, samo ne takvu drskost. I zato danas jedna ulica u Nagoji nosi ime Dragana Stojkovića Piksija.
Hrabrost, drskost, odgovornost - to su preduslovi za čudo. Roberto Bađo, zvani Mali Buda, šutirao je u odlučujućem trenutku utakmice Italija-Čile, četiri godine posle izgubljenog finala ponovio je situaciju iz utakmice sa Brazilom. I pogodio. To je logično: veličina je stvar hrabrosti da se pokuša, drskosti da se to ponovi, odgovornosti preuzete za slučaj neuspeha. Suočiti se sa vlastitom noćnom morom - to je ono što velikog majstora razlikuje od običnog igrača, na terenu i u životu.
Gorčin Stojanović
