Izvor: Sportski Žurnal, 08.Feb.2011, 01:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vatra samo u najavi

Žurnal na derbiju Andaluzije

Piše: Vladisav Vlajić
Dan kad je gorela Andaluzija. Ili je bar trebalo. Vatromet golova širom Španije, a u derbiju oblasti koja je najbliža Africi – ćorci. Duplo golo. Sevilja – Malaga 0:0. Dobro reče trener Inđije Zoran Janković: 'Kakvi smo baksuzi, da smo otišli >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << da gledamo i Barselonu, mreže se po prvi put u sezoni ne bi zatresle'.
Stadion Ramon Sančez Pishuan. Nadimak – Bombonjera. Nalik na Bokin u Buenos Ajresu. Zdanje na kome je Mile Belodedić sa Steauom 1986. posle boljeg izvođenja penala od Barselone prvi put podigao pehar Kupa evropskih šampiona. Legenda kaže – na njemu reprezentacija Španije nije izgubila nijednu međunarodnu utakmicu
Pola sata pre početka meča – poluprazan, sedam minuta pre prvog zvižduka sudije – pola-pola, u trenutku kad se zakotrljala lopta s centra – dobro popunjen. Ne moraju Španci da žure da im neko ne bi seo na mesto. U istom reonu, na levoj strani reda smenjuju se neparni, a na desnoj parni brojevi?! Nema laktanja i gužve, za razliku od saobraćaja na prilazu stadionu. Treba pozvati Merlina u pomoć da bi se našlo slobodno parking mesto! Policajci na konjima sve pažljivo nadgledaju. Kapije se otvaraju sat pre početka susreta. Laganica.
Iako nam je Drago ostavio viška ulaznica – ne bavimo se tapkanjem... Razmišljam da izvadim metalnu sitninu iz novčanika i otvaram torbicu, nema potrebe. Provučeš ulaznicu kroz senzor automata, obezbeđenje se blago nakloni. Pretres – nepoznata reč. Španija, brale!
U moru izlaza na tribine, posle besomučnog penjanja stepenicama, hostesa nas je odvela do sedišta u strogom centru zapada. Pogled iz ptičje perspektive Sančez Pishuana – praznik za oči i dušu! Bar smo tako mislili dok nije počela utakmica...

Gromoglasno pozdravljanje igrača domaćeg tima i izlazak iz tunela. Fotografisanje kraj transparenta Andaluzija, poslednji talas zagrevanja i goleadori su jurnuli jedni na druge. Samo je u tom trenu ceo stadion bio na nogama. I kad se na semaforu pojavilo da je gradski rival Sevilje Betis izgubio od Rekreativa 0:1.
Očekivali smo rat na terenu i tribinama, kad ono! Više bure je izazvala nagradna igra u poluvremenu.
Kad bi se fudbaleri sa srpskih „livada” preselili u ispunjene španske arene, prožete medijskom pompom, gala uslovima i astronomskim ciframa na ugovorima, ne bi imali čega da se postide. Real i Barsa su druga dimenzija, ali ostali...


Drago otvara sva vrata
On je naš, a Španci ga vole kao da je njihov! Ivica Dragutinović, ili kako ga na Pirinejima iz milošte zovu Drago, idol je navijača i izuzetno cenjena ličnost u Sevilji!
Dragutinović je trenutno na rehabilitaciji u Nemačkoj, ali njegova reč na Sančez Pishuanu i gvozdena vrata otvara. Jedan telefonski poziv i kraj ulaza broj 1, u prostoriji za specijalne goste, čekao je koverat sa pet ulaznica. I hostesa se zacrvenela kad je videla da na njoj piše – Drago.


Pivo + viršle = 5 evra
Ni „z” od zabrane točenja alkohola u blizini stadiona. Okolni barovi, nalik na onaj koji drže braća Serano sa Fitijem kao stalnim gostom, radili su punom parom, a pivo se konzumiralo i na tribinama Sančez Pishuana. Cena – 2,5 evra.
Na specijalizovanom štandu za istu svotu novca mogle su da se pazare viršle i nekoliko vrsta sokova. Za koka-kolu zero trebalo je izdvojiti 50 centi više. Flaširana obična voda je koštala jedan i po, a pomfrit jedan evro.

Nastavak na Sportski Žurnal...