Izvor: RTS, 22.Jun.2012, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valensija, kraj početka?
Krajem 1942. godine, posle druge bitke kod El Alamejna i prve velike pobede saveznika u Drugom svetskom ratu, Vinston Čerčil je rekao: „Ovo nije kraj (rata), nije ni početak kraja, ali je verovatno kraj početka“. Nakon što smo u Kanadi dobili rekordnog sedmog različitog pobednika u prvih sedam trka, vreme je za kraj otvaranja i pravi početak ovogodišnje sezone.
Dobro, znam da će biti dosta Šumijevaca i Kimijevaca koji će se s pravom zapitati zbog čega njihov heroj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne bi mogao da bude osmi različiti pobednik na osmoj trci sezone i verovatno su u pravu. Bilo bi sjajno da Šumi ili Kimi zabeleže prvu pobedu svoje druge karijere i bilo bi fantastično da se to dogodi baš u Valensiji.
Poenta je u nečemu drugom – jednog momenta ovaj čudesni niz različitih pobednika moraće da se zaustavi i svaka naredna trka deluje kao pravo mesto da se to i dogodi. A onda kada se dogodi, prava borba za titulu počinje.
Trojica vodećih u generalnom plasmanu posle Kanade su Hamilton, Alonso i Fetel, vozači koji se – još jednom oprostite Šumijevci i Kimijevci – najčešće navode kao najbolji u ovoj eri Formule 1. I mada nam to govori da, uz svu nepredvidivost ovogodišnje sezone, najbolji uvek nađu način da stignu do vrha, bilo bi prerano zaključiti da će borbu za titulu voditi samo ova tri vozača. Razlika između prvoplasiranog Hamiltona i osmoplasiranog Batona iznosi samo jednu pobedu i jedno drugo mesto, a do kraja je ostalo još 13 veoma nepredvidivih trka.
Jer, možda u Valensiji nećemo dobiti osmog pobednika na prvih osam trka, ali sva je prilika da ćemo do kraja sezone videti bar još nekoliko novih lica na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Osim dvojice bivših svetskih prvaka, solidnu šansu ima i Grožan, verovatno i Perez, možda čak i Masa?
Za titulu će zbog toga ove sezone biti presudni pre svega konzistentnost i dobra strategija. Ako već ne može da se očekuje veliki broj pobeda jednog vozača, potrebno je koncentrisati se na maksimalan mogući dobitak u svakoj trci.
Uostalom, za vođstvo u generalnom plasmanu posle prvih sedam trka bilo bi dovoljno i da je neko pet puta bio četvrti i dva puta treći, a to je rezultat za koji potencijal ima veliki broj vozača, ne samo iz najvećih timova. Upravo zbog toga je važno ko će prvi zabeležiti drugu pobedu ove godine.
Trka u Valensiji ne samo da nije među onima koje se željno iščekuju već pre verovatno stoji visoko na imaginarnoj listi trka kojih bi se najlakše odrekli. Nije ni čudo, budući da staza pati od ozbiljne krize identiteta – prebrza je za uličnu trku, ali u isto vreme sa malo mogućnosti za preticanje.
Pri tome, na dosadašnje četiri trke, sigurnosno vozilo smo videli samo jednom što je redak rekord za uličnu trku. Pomalo me plaši i podatak da ćemo, za razliku od prošle sezone, ovoga puta imati samo jednu DRS zonu.
Ono što je sigurno je da će zbog malo preticanja visoka pozicija na kvalifikacijama biti posebno značajna. Pogotovo što je u ovoj sezoni pobednik na svim „suvim" trkama kretao iz prvog reda.
Pireli u Valensiju donosi meku (žutu) i srednju (belu) mešavinu, što je kombinacija koju smo videli u Bahreinu, a kako su i predviđene temperature bliske onima koje smo videli u ostrvskoj Kraljevini, možda tu možemo naći dobar pokazatelj kako će se trka odvijati?
Zadržavanje u boksu je kratko pa je broj mogućih strategija koje vode do pobede veliki - neko će probati sa dva zaustavljanja, neko sa tri, a hrabri mogu da probaju i sa samo jednim, pa ova bitka strategija može biti i najzanimljiviji aspekt nedeljne trke.
Nadam se da ipak neće biti tako, i da ćemo gledati prvu zanimljivu trku u Valensiji. Uostalom, ko zna, možda ipak dobijemo pobednika broj 8. Makar bi Šumijevci i Kimijevci bili zadovoljni.
