Izvor: Sportski Žurnal, 29.Jan.2012, 01:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VELIKO FINALE: Bože pravde ili Majska zora (15,30)

Finale! Još 32 minuta. Možda i više. Ko zna. Srbija na Crnu Goru. Zasluženo, po svemu prikazanom. Spektakl, kruna dobrog takmičenja.

SRBIJA – jaka, sigurna u sebe. U ritam, odbranu, kontrolu. Sa raspoloženim pojedincima. I željom. Željom za zlato koje se čeka još od 2006, potajno i željom za revanš za poraz u finalu EP u Malagi 2008, kada su nam sudije odnele pobedu.
CRNA GORA – jaka, sigurna u sebe. Napad, kontre, agresivnost. Vrhunski igrači. I naravno želja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Da se konačno osvoji zlato posle Svetske lige 2009, da se rezultatom reprizira Malaga.
Kada pogledate, osim te proklete Malage sve je isto. I zato neće biti ništa rešeno do samog kraja. Veliki prijatelji, saigrači u Pro Reku, Partizanu će biti protivnici. U duelu u kojem nema popravnog, u duelu u kojem će poraženi biti tužniji od bronzane ekipe na pobedničkom postolju.
Svaki zvaničan duel dve ekipe je bio priča za sebe. Od sedam pobeda dve smo ostvarili posle peteraca. Izgubili smo Malagu, ali smo se vratili u Pekingu za bronzu i u Zagrebu za plasman u polufinale. Finale Svetske lige u Nišu smo dobili petercima posle jedne od najlepše odigranih utakmica u poslednjih ko zna koliko godina.
Tu je i poraz u Ajndhovenu. Naš poraz koji ih je odveo u četvrtfinale, pa polufinale i sada finale. Treba Srbiju pobediti dva puta. Ko zna…

U subotu je naš tim imao jedan trening. Pre podne je veći broj igrača otišao grad. Trebalo je isprazniti glave. Za to vreme stručni štab se povukao u svoju sobu broj 25. Tu je komandni centar, mesto gde se sve skenira, analizira, planira. Posle podne su tu sastanci. Ništa se ne prepušta slučaju.
Prate se događaji u Melburnu i Beogradu. Predsednika Velibora Sovrovića su zvali kolege čelnici saveza Đilas, Marjanović, Boričić… Srbija uživa.
I šta danas. Igra, pa šta bude. Drugo ništa i ne preostaje. Zlato je udaljeno 32 minuta efektivne igre.
Soro ili Šćepanović, Pijetlović ili Zloković, Udovičić ili Ivović, Filipović i Prlainović protiv Gojkovića i Janovića… Kao sudar zvezda
I šta pitati i kakav odgovor da se očekuje.
- Šta sada da vam pričam. Finale. Od Pekinga 2008. samo jednom nismo igrali u borbi za zlato. To nešto govori. Sve sam o Crnoj Gori rekao ranije. Čim su u finalu vrede. A da se poznajemo poznajemo se. Idemo na pobedu, drugačije ne znamo – kaže selektor Dejan Udovičić.
I ništa drugo. Ni reč. Nismo ni insistirali.
- Nemojte ni da pominjete Malagu. To je druga priča.
Da, tada je bila druga ekipa, ali se ishod pamti. Pamti iz meča za koji je čak i predsdnik VS Hrvatske Perica Bukić rekao da ne pamti da su Srbi nekada tako osakaćeni suđenjem kao u toj utakmici.
Ajndhoven je nova stranica u knjizi velikog rivalstva. Vaterpolo svet je zaslužio takvu poslasticu na kraju takmičenja.
Srbija ili Crna Gora ? Šta više da se kaže. Ništa, da se uživa u velikom finalu.

Nastavak na Sportski Žurnal...