Izvor: B92, 07.Dec.2015, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživo sa finala MLS: Konzerve, balvani, golovi...
Portland je novi šampion MLS, pobedom u Kolambusu nad domaćom ekipom Krua sa 2:1.
Te dve ekipe tokom regularnog dela sezone sastale su se jedan put, baš u Kolambusu, i rezultat je bio isti.
Zasluženo. Portland je bio bolja ekipa i zaslužio je titulu. Možda su imali malo sreće da ni krivi ni dužni (iz dve ogromne greške – o njima malo kasnije) posle sedam minuta imaju prednost od 2:0. Ali Portland je sve vreme napadao u gostima. U drugom poluvremenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koliko god da je Kolambus imao više poseda (65%-35%) Portland je bio taj koji je mogao da postigne bar tri gola. Kru je imao samo jedan šut na gol (a i taj je bio posledica golmanske greške), dok su Timbersi imali čak 8. U kornerima 9-4 za Portland, dobijeni dueli 68-56.
Uzbudljivo ako ne i lepo. Utakmica je bila izrazito otvorena, ako ne i kvalitetna. Unapred se znalo da obe ekipe vole da igraju ofanzivno i nadali smo se brzoj igri sa jednog na drugi kraj terena. A onda se desio najbrži gol u istoriji MLS Kup finala. Posle samo 27 sekundi Dijego Valeri je doveo goste u vođstvo, što je nateralo Kolambus da juriša na gol, a Portlandu dalo šansu da iz kontranapada bude opasniji. Posle sedam minuta bilo je 2:0, a sve u svemu u prvih 18 minuta smo videli čak tri gola. I koliko god da se cela medijska loža slagala da će biti još golova, posle toga ništa - mada je Portland propustio bar tri stoprocentne šanse da reši meč.
Najbolju je verovatno imao Nat Borčers, veliki defanzivac koji je sa samo nekoliko metara glavom zakucao loptu pravo u golmana. Borčers je prošlog vikenda bio heroj finala Istoka jer je u poslednjim sekundama revanša protiv Njujorka uklizao i blokirao skoro siguran gol. Ovaj gorostasni bek, sa bradom Grizli Adamsa, je u svojoj prvoj sezoni u Portlanda postao miljenik navijača. Tokom slavlja u svlačionici posle meča saigrači su mu malo sasekli bradu.
“Fantastičan učinak celog tima. Cela svlačionica diše kao jedna osoba, ušli smo u finale kao zajednica, i to je donelo rezultat.”
Greške. Iako su obe ekipe igrale sa puno motivacije, ova utakmica nije bila fudbalsko remek delo. Sva tri gola su došla kao rezultat velikih grešaka. Na samom startu, odbrana domaćih je vratila loptu svom golmanu Stiv Klarku, možda malo preoštro, on je pokušao da izdribla naletajućeg napadača Portlanda ali je izgubio korak i posle klizećeg starta Valerija – MVPja finala – bilo je 1-0. Ne bas kao Dejvid Džejms na Maksimiru, ali blizu. Klark se takodje propisno obrukao u završnici revanša finala Istoka protiv Njujorka gde je u sudijskoj nadoknadi poceo da ispušta sve lopte i zamalo je “prodao” dobijen meč.
Drugom golu gostiju je prethodila zaista neverovatna sudijska greška, jedna od onih koje spadaju u kategoriju neshvatljivih. Oko sredine terena lopta je izašla u aut za dobrih tridesetak centimetara, domaći su stali i polako krenuli da se spreme za izvodjenje auta ali pištaljka je ostala nema – linijski sudija je uspeo da ne vidi ono što je svima bilo itekako očigledno. A onda kojih deset sekundi kasnije, posle centaršuta sa strane, Rodni Volas, moj izbor za MVPja, je postigao lep gol glavom. (Ruku na srce, u drugom poluvremenu sudija Zair Marufo, jedan od najiskusnijih u MLS-u, je propustio da svira relativno čist penal za goste kada je Majkl Parkhurst igrao rukom na gol liniji, tako da objektivno iako su sudijske greške bile šokantne nisu odlučile pobednika.)
Golman Portlanda Adam Kvarasi se odužio kolegi u 18 minuta. Njegova greška nije možda bila toliko smešna ali je na neki nacin tehnički bila još gora zato što je to potez koji svaki golman mora da ordradi million puta tokom sezone – definicija rutine. On je jednostavno ispustio jedan lagani lob centarsut pravo na nogu Kei Kamaru što je najbolji igrač Kolambusa (I ko-rekorder lige po broju golova ove sezone, sa 22) pretvorio u njihov jedini gol.
Obezbeđenje bez presedana. Nikada se nismo osećali sigurnije na stadionu. Amerika je ovih dana dosta napeta po pitanju terorizma, tako da ulazimo u neku novu normalu obezbeđenja na javnim mestima. Po prvi put ikada, ne samo da su svi navijači morali da prođu kroz metalne deketore ,već su čak i novinari detaljno pretresani, uključujući i sa posebno obučenim nemačkim vučjacima koji su nas sve izmirisali u potrazi za eksplozivima.
Incidenti na startu. Kolambus i Portland su relativno mali gradovi u kojima je lakše zadržati fudbalsko navijanje u perspektivi. Oni grade kult postmodernog fudbalskog navijanja, bez ekstremizma I, šta više, idu u druge krajnjosti, sa morem LGBT zastava u bojama duge. Domaći navijači su bili stacionirani iza jednog gola, gostujući iza drugog – njih čak 2,000, iako je Portland jako daleko, na zapadnoj obali Amerike (4,000 kilometara daleko) a gosti su imali samo 6 dana najave gde će se igrati finale tako da nije bilo lako sve organizovati.
Posle drugog gola koji je postignut na severnoj strani stadiona gde su navijači domaćih, Rodni Volas je poleteo ka ivici terena i napravio gestikulaciju tipa “zašto sada ćutite?” našta su mu domaći navijači uzvratili serijom bačenih pivskih konzervi.
Konačno malo balkanskog uzbuđenja na stadionu! (U drugom poluvremenu kapiten Portlanda Liam Ridžvel je imao nešto mirniji dijalog sa domaćom publikom pa mu je neko sa tribina dobacio konzervu koju je on, uz osmeh, pokušao da uhvati)
Na kraju meča, policija Kolambusa (cija uniforma uključuje smešne bele kačkete iz cirka 1920ih)se postavila na ivici terena gde su najvatreniji domaći navijači i preprečila im eventualni put ka slavlju gostiju redom bicikala. Za svaki slučaj.
Balvan revolucija. Navijači Portlanda važe za najglasnije i najinventivnije u MLSu. Iako se radi o relativno mladom klubu (sa stanovišta MLS-a; pre ulaska u ovaj prvi rang Američkog fudbala jedna varijanta Timbersa (Balvana) je postojala već 40 godina i igrala u je nižim rangovima), Portland je brzo postao poznat baš po navijačima. Borčers je primetio da je upravo verna publika brzo dala ovom mladom timu svoj identitet. Na svom stadionu oni imaju jednu od najduhovitijih tradicija – iza severnog gola stoji ogroman oboreni balvan i posle svakog gola Portlanda jedan drvoseča motornom testerom iseče disk drveta koji onda navijači dodaju jedan drugom na tribinama. E sad, Timber Armija nije bila lenja nego su jedan manji balvan stavili na kamion i prevezli ga do Kolambusa (od četvrtka, 4 vozaca su vozila non-stop tih 4,000 kilometara). Ideja je bila da unesu balvan na stadion. Medjutim, uprava stadiona Kolambusa je onda izglasala novo pravilo ove nedleje da “iz bezbednosnih razloga” unošenje balvana i drugih drvenih proizvoda nije dozvoljeno. Gosti su se zadovolji igračkama testera
M-V-Bu. Za MVP-ja finala je izabran strelac prvog gola Portlanda, Dijego Valeri. Argentinac je propustio početak sezone zbog oporavka od povrede ukrštenog ligamenta kolena, ali se onda ustalio u ulozi asistenta – sa 8 asistencija tokom regularne sezone i još 4 tokom plejofa.
“Ovo je posebna čast za mene posle povrede. Vredno sam radio, žrtvovao sam se, i sada su stigli rezultati.”
Kako i priliči nekom sa latinskim mentaliteltom, Valeri se podvukao pod kozu domaćoj publici početkom drugog poluvremena kada je pao kao pokošen i ostao da leži na travi čekajući da sudija svira faul ili bar zaustavi izglednu situaciju za Kru. To se nije desilo ali se lopta se odbila ka njemu i Valeri je hitno ustao i nastavio da vodi napad kao da se ništa nije desilo. Fudbalska publika ionako obično ne voli gostujuće zvezde, ali Valeri je zaslužio poseban nivo antipatije u Kolambusu.
Sa druge strane, u nedelju Kolambus je bio verovatno jedino mesto u Americi gde se skandiralo Mohamedu. U 78. Minutu vezista domaćina, Švedski ruki Mohamed Saied je ušao u igru i dočekan je ovacijama. Ovo su napeta vremena u Americi, i lepo je videti da makar na momenat i makar samo na fudbalskom stadionu, nije bilo predrasuda.
Najstariji stadion. Utakmica je odigrana na najstarijem MLS stadionu napravljenom baš za fudbal, Mapfre Stadionu. Kolumbus je bio prvi MLS klub koji je napravio pravi fudblaski stadion, namenjen bas za (Evropski) fudbal - još u prošlom milenijumu, 1999. Godine.
Ovo je inače bilo drugo MLS Kup finale u Kolumbusu (2001. San Hoze je ovde tukao Los Andjeles) i tek drugi put u istoriji da je domaca ekipa izgubila finale MLS Kupa, u 20 “pokušaja”. Pre 3 godine liga je napustila sistem održavanja finala na unapred odredjenom neutralnom terenu (poput, recimo, Lige Šampiona) i sada je domaćin finalista sa boiljim uspehom tokom regularnog dela sezone. Od ove promene domaćini imaju 100% učinak; davne 2002 Nju Ingland je bio domaćin “neutralnog” finala kao i učesnik istog, ali su Revolušn izgubili u finalu od Los Andjelesa, u produžetku.
Interesovanje. Čak i za MLS uslove, ovo je ipak mali stadion sa ograničenim kapacitetima. Većina “sedišta”, recimo, nema naslone već sedite na metalnoj ploci. Na MLS Kupu je bilo 10 puta više medija nego na običnoj utakmici Kolambusa tako da su novinari bili rasporedjeni po raznoraznim šatorima koji su bili udenuti gde god je bilo mesta, sa rupama u sredini za jarbole sa zastavama.
S druge strane, (evropski) fudbal je ovde drugorazredni sport, iako je Kru bio Kolambusov prvi profesionalni tim u bilo kom sportu. U Ohaju Američki Fudbal vodi glavnu ulogu. Ovog vikenda su u Kolambusu igrane finalne utakmice fudbalskog plejofa za srednjoškolce i tu se okupljalo po desetak hiljada ljudi. Veliki univerzitet Ohajo Stejt se takodje nalazi ovde i sve njihove utakmice, u bilo kom sportu, izazivaju više interesovanja. U beznačajnoj košarkaškoj utakmici protiv drugorazrednog protivnika (VMI), uprkos seriji od 4 uzastopna poraza, u subotu se čak 12,000 ljudi pojavilo da gleda Ohajo Stejt košarku – naspram 21,747 za MLS Kap.
Šetajući gradom ovog vikenda jedva da sam naišao na 10 ljudi koji su nosili obeležja Krua dok je bukvalno stotine ljudi imalo majice, jakne i salove Ohajo Stejta. Kru i hokejaški Blu Džeketsi imaju svoje džepove interesovanja, ali za mase samo Ohajo Stejt nešto znači.
Vlada Olić
