Izvor: Politika, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzdizanje srpskih tenisera iz razorene zemlje
"Njujork tajms" s divljenjem piše o uzletu naših uzdanica u svetski vrh neizostavno podsećajući da je njihova karijera bila u povoju dok su na Srbiju padale NATO bombe
Iako će tenis da dođe u sami centar pažnje američke javnosti tek posle Vimbldona, s početkom serije takmičenja na severnoameričkom tlu koja su uvod u poslednji turnir za "gren-slem" u sezoni Međunarodno prvenstvo SAD (27. avgust – 9. septembar), "Njujork tajms" nije ostao ravnodušan na pobede naših >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzdanica na "Rolan Garosu" u Parizu. U tekstu pod naslovom "Srpski teniseri se uzdigli iz razorene zemlje" jedan od najuticajnih svetskih dnevnika piše o njima s divljenjem ali s neizbežnim čuđenjem. Upoređujući broj stanovnika Srbije sa mnogoljudnijima SAD i Rusijom, teniskim velesilama, "Njujork tajms" ističe da su Novak Đoković, Jelena Janković i Ana Ivanović među deset prvoplsiranih na svetskim rang-listama i neizostavno podseća da je njihova karijera bila u povoju dok su na našu zemlju padale NATO bombe, "uperene protiv režima Slobodana Miloševića".
U prvim rečenicama naglasak je na još jednoj junačkoj pobedi našeg najboljeg tenisera u profesionalnoj konkurenciji, u drami od više od četiri časa protiv Francuza Olivijea Pasijansa – 7:6 (7:2), 2:6, 3:6, 7:6 (7:4), 6:3. Đokoviću se odaje priznanje što je sačuvao mentalnu čvrstinu u teškim trenucima, dok je pod njim bio tanak led, a nad njim odjek od povika "Olivije, Olivije" kojima je skoro svih 10.000 gledalaca na stadionu "Suzana Langlen" bodrilo poslednju domaću nadu na turniru. Izveden je zaključak da su naslage savršene mirnoće i pribranosti ostale iz vremena kada je 12-godišnji Đoković nastavio da trenira uprkos neprestanoj vazdušnoj opasnosti i života između dnevne svetlosti i skloništa.
– Preživljavanje u opasnim vremenima učinila su mog sina jačim. On je u vreme bombardovanja bio preplašen, mada to nije bilo tako očigledno. Sada se ne plaši nikoga – rekao je Đokovićev otac Srđan.
– Kladim se da najmanje 90 odsto ljudi u svetu možda nije ništa znalo o Srbiji pre naših uspeha. Igranje, osmeh i pozitivna energija, to će biti naša prednost u budućnosti i prednost naše zemlje – izjavio je Novak Đoković.
– Smatram da smo mi borbeniji i otporniji od većine drugih tenisera: To je, verovatno, opšta karakteristika našeg naroda – kazala je Ivanovićeva.
"Njujork tajms" ističe da tenis nije bio omiljeniji u Srbiji još od uspeha Monike Seleš i Slobodana Živojinovića, da "beli sport" i nema tradiciju u našoj zemlji i da su popularniji timski sportovi košarka, fudbal i odbojka. Međutim, trio je ostao na teniskom putu iako je bio prinuđen da ode iz Srbije zbog oskudnih uslova i objekata i nedostatka kvalitetnih trenera. Đoković je, kaže se, otišao u Minhen, u školu Nikole Pilića, Jankovićeva na Floridu, u akademiju Nika Bolitjerija, oboje s 12 godina, a da je prebivalište Ivanovićeve u Švajcarskoj. Ugledni list se još jednom vratio na njihov život u vreme NATO agresije.
– Tenis nas je održao. Da nije bilo toga, bili bismo iscrpljeni strahom, neprestano gledajući u nebo i čekajući kada će da počnu detonacije od bombi – rekla je Đokovićeva majka Dijana.
Jankovićeva je s majkom Snežanom u to vreme bila na Floridi, dok su njeni otac i brat ostali u Beogradu. Oslabila je 12 kilograma i nije mogla da igra na turnirima 1999. zbog stresa. Iz dana u dan je pratila program "Si-En-En"-a koji je objavljivao mete bombardovanja tako da je znala šta će da bude gađano.
– Bio je to jak atak na njene osećanja jer je znala da bombe padaju nedaleko od naše kuće, da nema struje... Provodili smo dane i dane plačući s našim prijateljima iz Amerike. Tenis je tada bio u drugom planu – rekla je Snežana.
Danas su oni, ističe "Njujork tajms", ambasadori Srbije u svetu. Kaže se da će nesumnjivo našu mušku reprezentaciju bodriti svih 20.000 ljudi u Beogradskoj areni u doigravanju za Svetsku grupu Dejvisovog kupa protiv Australije, ali se podvlači da u Beogradu ne postoji teniski stadion koji zadovoljava svetske standarde pa je državni tim zbog toga kao beskućnik, a priređivanje velikih turnira kakvih ima u neposrednom okruženju za sada je sanak pusti.
O tome Janko Tipsarević, koji je skrenuo pažnju na sebe na "Rolan Garosu" pobedom nad Rusom Maratom Safinom, svojevremeno prvim "reketom" sveta, kaže:
– Ljudi moraju da shvate da smo mi počeli da igramo tenis ni iz čega. Kod nas nema teniske akademije. Niko ne ulaže u tenis. Jedini kojima treba da zahvalimo za ono što smo danas jesu naše porodice.
[objavljeno: 04.06.2007.]
