Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Feb.2016, 13:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uticaj dojenja na smanjenje smrtnosti

Povećanje dojenja na globalnom nivou moglo bi godišnje da spasi više od 800.000 dečijih života širom sveta, kao i da spreči 20.000 smrtnih slučajeva koji su posledica raka dojke, navodi se na sajtu sciencedaily.com.

Samo jedno od petoro dece u visoko razvijenim zemljama dojeno je prvih godinu dana života, dok je samo jedno od troje dece u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama isključivo dojeno prvih 6 meseci. Kao rezultat toga, milioni dece ne uspevaju da dobiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sve prednosti koje pruža dojenje.

Nove detaljne analize pokazuju da povećano dojenje može godišnje spasiti više od 800.000 dece širom sveta, tj.  sprečiti 13 odsto svih smrtnih slučajeva dece ispod dve godine starosti, i sprečiti dodatnih 20.000 smrtnih slučajeva koji nastaju kao posledica raka dojke.

"Postoji široko rasprostranjena zabluda da se prednosti dojenja odnose samo na siromašne zemlje. To je daleko od istine.", potvrdio je profesor Cezar Victora iz Saveznog Univerziteta Pelotas u Brazilu. "Naš rad jasno pokazuje da dojenje spašava živote i smanjuje troškove u svim zemljama, bilo one bogate ili siromašne. Zbog toga je značaj rešavanja ovog pitanja na globalnom nivou veći nego ikada."

Analiza podataka ukazuje ne samo da dojenje ima više zdravstvenih koristi, kako za decu tako i za majke, već utiče u značajnoj meri i na dužinu očekivanog životnog veka. Na primer, u razvijenijim zemljama dojenje smanjuje rizik od iznenadne smrti novorođenčadi za više od trećine, dok se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama dojenjem može izbeći svaka druga dijareja, kao i jedna trećina respiratornih infekcija.

Dojenje takođe ima pozitivan uticaj na razvoj inteligencije, a rezultati pokazuju da je velika verovatnoća da u kasnijim godinama štiti od gojaznosti i dijabetesa. Za majke, duže dojenje smanjuje rizik od raka dojke i raka jajnika .

Ipak, u svetu su stope dojenja vrlo niske, posebno u visoko razvijenim zemljama. Na primer, Velika Britanija (manje od 1 odsto), Irska (2), i Danska (3) imaju neke od najnižih stopa dojenja.

"Kada je reč o zdravstvenim navikama, dojenje je jedan od retkih pozitivnih ponašanja koji je češći u siromašnim nego u razvijenijim zemaljama, a u nerazvijenijim zemljama siromašnije majke još češće doje", objašnjava profesor Victora.

Zemlje mogu značajno poboljšati politiku dojenja odgovarajućom politikom i primenom stimulišućih programa. Na primer, Bangladeš je povećao dojenje za 13 odsto, tako što je propisano i sprovedeno nekoliko ključnih intervencija u toj zemlji, uključujući i 6 meseci porodiljskog odsustva, sveobuhvatnu obuku zdravstvenih radnika i medijsku kampanju.

U Brazilu je dužina dojenja dramatično porasla sa 2,5 meseca u periodu od 1974 do 75 godine na 14 meseci u periodu od 2006-07, kao rezultat nove politike, poboljšanih zdravstvenih usluga i inicijative masovnih medija.

Prema mišljenju profesora Victoria, "postoji široko rasprostranjena zabluda da se majčino mleko može zameniti veštačkim proizvodima bez štetnih posledica. Rezultati istraživanja vodećih stručnjaka u ovoj oblasti ne ostavljaju nikakvu sumnju da odluka majke da ne doji bebu ima dugoročne negativne efekte na zdravlje, ishranu i razvoj deteta i na njeno sopstveno zdravlje."

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...