Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Dec.2017, 17:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uspešno udruženje žena u Hajdučici

Sudbina brojnih sela u Vojvodini, naročito manjih i skrajnutih sa glavnih puteva je da se polako smanjuju, mladi odlaze, a stari se trude da sačuvaju sećanja na prošla vremena i ožive sadašnja. Značajna je tu uloga žena koje, ne želeći da im se život svede samo na rad i brigu u porodici, osnivaju svoja udruženja i ona su, često, pokretači mnogih dešavanja u selu. Udruženje "Oko" iz Hajdučice je jedno od njih.

Da li je ručni rad umor ili odmor, da li je on posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ili rekreacija, da li je obaveza ili slobodno opredeljenje? I da li je naporno organizovati manifestacije i predstavljati selo u drugim sredinama?

Mariška, Anica, Karolina i Rozalija kažu da je sve to i odmor i rekreacija i zadovoljsvo, a naročito želja da se slobodno vreme korisno potroši.

I da se razbije stereotip koji žene sa sela vezuje isključivo da kuću, porodicu i imanje. Kažu, imamo i mi itekako ideje i volje da život učinimo ispunjenijim i lešim.

Udruženje postoji da žene izađu iz kuće, da budu sa nama zajedno na okupu, da imamo šta da pokažemo kad smo ovde.

Stalno sedimo u kući, ovako dođemo ovde, ispričamo se, kaže Mariška Spasovski, predsednica Udruženja "OKO" Hajdučica, a Anica Vrba dodaje da Udruženje za žene znači mnogo, da izlaze kako bi izašle iz kuće, da se druže, čuju nešto novo, razmene iskustva, recepte, svašta nešto.

Prostor u kojem se sastaju, druže, rade, međusobno pripovedaju, ispovedeju i jedna drugu savetuju, "nabijen" je tradicijom vremena u kojem su živele njihove prabake, bake i majke i stvarale divne rukotvorine koje su i danas dovoljno inspirativne za žene Hajdučice okupljene u Udruženju Oko, ali i ostale žitelje sela.

"Radim, odnosno vezem kuvaricu. Nekad su ih naši stari stavljali iza šporeta i kada prsne mast nije bio zid poprskan, nego se kuvarica opere i opet je čisto. Na zidu su sada pločice, nema ručnih radova, ali mi još uvek sa ljubavlju to čuvamo i radimo. To nas podseća na mladost i detinjstvo", kaže Karolina Černak, članica Udruženja.

"Koliko god da nas ima, da li smo samo 3, 4 ili nas je 15, uvek sebi nađemo da nam je zanimljivo ili se dogovorimo pa odemo na neko prelo, ili u susedno mesto, ili jednostavno, kako se nalazimo u radosti, tako se nalazimo i u žalosti", dodaje Rozalija Huđec.

Šteta je što Hajdučica iz godine u godinu ima sve manje stanovnika, kao i ostala sela u ovom delu Banata i Vojvodine pa i šire. Ipak dok je žena okupljenih u želji da sačuvaju duh prošlih vremena, ali su i pokretači i organizatori mnogih dešavanja koje daju pečat i život selu, a uz to su i njegovi amabasadori i u mnogim drugim sredinama, znaće se za mesta poput ovog. A muškarci iz sela kažu, ne bi bilo tako da nije preduzimljivih žena.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...