Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Feb.2015, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Uspeh somborskog pozorišta dobra atmosfera"
Narodno pozorište u Somboru odavno je jedno od najomiljenijih kod publike i najcenjenijih od strane kritike, a "recept" za uspeh je jednostavan, kaže v.d. upravnika, dramski umetnik Mihajlo Nestorović.
"Recept je jednostavan, mada naizgled deluje da je to jako teško. Ako se u datom trenutku u dobroj atmosferi u jednom ansamblu, u kome su svi raspoloženi za rad, nađu dobri glumci, dobri reditelji i stvore uslovi koji ansambl čine homogenim, onda uspeh svakako pripada takvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << društvu, u ovom slučaju Narodnom pozorištu Sombor", rekao je on Tanjugu.
NP Sombor dobilo je ove zime priznanje "Kapetan Miša Anastasijević" - za negovanje kulturnog stvaralaštva u regionu kao ugledna ustanova kulture iza koje stoji kontinuitet stvaralačkih rezultata.
Nestorović je istakao da je "poslednjih 20 godina, a možda i duže, ovo pozorište jedno od najmobilnijih u našoj zemlji, pa i u regionu".
"Stalno smo na točkovima, na mnogim festivalima, na najznačajnijim mestima u okruženju gde pripadaju dobre predstave", dodao je on.
Što se tiče objektivnih merila uspeha, kao jedno od najvažnijih u Srbiji naveo je "pojavljivanje na Sterijinom pozorju, jer je to naš najznačajnji festival".
"Taj kriterijum NP Sombor ispunjava. Mi tu sigurno imamo preko 20 Sterijinih nagrada", naglasio je upravnik.
"Dobar rad, dobra atmosfera i, naravno, ne može se bez para, a kad se sve to složi, dobijate kvalitetan ansambl koji producira dobre predstave", zaključio je Nestorović, inače dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti u Srbiji.
Međutim, upravo na planu ansambla sada se javlja problem.
"Nažalost, nikad manje glumaca nismo imali nego sada. To je brojka od 14 zaposlenih glumaca, koji su skoro stalno u poslu, a zbog raznih uredbi i zakonskih regulativa onemogućeno nam je zapošljavanje mladih, odnosno novih glumaca ili bilo kakav drugi angažman u tom smislu", objasnio je Nestorović.
On je izrazio nadu da će "država promeniti te uredbe i dozvoliti bar da se popune upražnjena radna mesta glumaca koji su otišli u penziju".
"U ovom trenutku, za naš mali ansambl to je velika brojka od petoro ljudi. Tako da sada čekamo da daju zeleno svetlo i uposlimo nove glumce", dodao je on.
NP Sombor na repertoaru održava petnaestak živih predstava, dok je ove sezone svoje poslednje izvođenje imalo pet predstava.
"Mesečno imamo bar dvadesetak dešavanja u pozorištu, što je, mora se reći, veoma naporno za naše glumce, ali mi volimo da igramo", primetio je Nestorović, koji je glumu završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše, a u NP Sombor došao 2001. godine.
Naravno, dodao je on, ne bismo imali toliki broj predstava da ne postoji veliko interesovanje publike.
"Time se možemo slobodno pohvaliti da je popunjenost naših predstava, izraženo u procentima, između 70 i 80 posto. Radili smo statistike i kod preseka prošlogodišnje posete shvatili da je pozorište pohodilo preko 26.000 ljudi, a naš grad ima 50.000 stanovnika", istakao je upravnik.
Gledalište velike scene ima 300 mesta, a male scene 99 mesta.
Za novu predstavu, savremenu komediju "Boing boing" karta se ne može naći mesec dana unapred. Za nagrađivanog "Doktora Nušića" (koprodukcija sa Kruševačkim pozorištem) takođe se stoji u red pred blagajnom.
Pored toga, "Čarobnjak" je osvojio pet Sterijinih nagrada, obišao desetak zemalja i 15-ak festivala i svuda pobrao najznačajnije nagrade, a i predstava "Gospođa Olga" je sa Sterijinog pozorja nastavila pohod po festivalima.
"Publika rado gleda naše predstave, ne samo u Somboru. Gde god gostujemo, za naše predstave se traži karta više. To nas dodatno hrabri i podstiče da još više radimo", izjavio je Nestorović.
Inače, u Somboru je još pre 133 godine napravljena zgrada namenski za teatar. "Znači, ta tradicija je dosta duga i pozorišna publika je pripremljena i naučena na kvalitetne i dobre predstave", zaključio je upravnik.
Prva predstava u zgradi Pozorišta u Somboru održana je 25. novembra 1882. godine. Zdanje je sagrađeno na inicijativu Deoničarskog društva somborskog pozorišta, formiranog 1879. koje su činili građani Sombora. Od tada, Pozorište u Somboru radi kontinuirano. Stalno profesionalno pozorište deluje od 1946. godine, a 1952. prerasta u Narodno pozorište, navodi se na sajtu ove institucije kulture.
U Somboru su režirali najistaknutiji reditelji svoje generacije, izvođeni su najznačajniji domaći i svetski pozorišni klasici, ali se takođe pratila nova i avangardna dramska literatura. Deo istorije ovog pozorišta su i dva njegova upravnika, Žiga Jasenović i Nikola Peca Petrović koji su ga odavno smestili u red najznačajnijih teatarskih kuća.
Specifičnost somborskog teatra je Pozorišni maraton, kojim se od 1993. godine završavaju sezone. Tokom tri junska dana i noći, jedna za drugom, smenjuju se predstave gostujućih pozorišta, teatarskih grupa, studenata dramskih fakulteta, a maraton zatvara predstava NP Sombor koja je imala premijeru u prethodnoj sezoni.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
