Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugledati se na SAD
Bivši olimpijski šampion Momir Petković već šest godina trener američke reprezentacije. – Imamo talentovane rvače
Subotičanin Momir Petković (53 godine) je jedan od naših najuspešnijih rvača grčko-rimskim stilom. U bogatoj karijeri bio je i olimpijski šampion 1976. u Montrealu. Pre 20 godina se preselio s porodicom u Sjedinjene Američke Države, a od 2000. je trener američke reprezentacije. Oženjen je Magdom, ima sina Sašu i ćerku Ivonu, od pre nekoliko godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je i deda. Proteklih dana bio je domaćin našim najboljim rvačima na pripremama u Kolorado Springsu.
Koliko pratite naše rvanje sada?
– Imamo mladu generaciju koja se uzdiže polako, ali bez pomoći svih nas biće joj teško da dođe do visine na kojoj smo mi bili. Jedino sam razočaran štou našem rvanju nema složnog rada onih koji ga vode. Apelujem na bivše šampione da stave prst na čelo i pogledaju šta postižu busanjem u prsa. Moraju da se potrude da stvore nove evropske, svetske i olimpijske prvake.
Uporedite rvanje u Srbiji i SAD?
– U SAD je sasvim drugačiji sistem rada nego kod nas u Evropi. Zbog značaja koje ima na psihofizički razvoj rvanje treniraju gotovo svi koji uče i studiraju. Na koledžima i fakultetima njime se prvenstveno bave zbog stipendija, pa mali broj ostane uovom sportu po završetku školovanja.
Kajete li se što ste se uoči Olimpijskih igara u Moskvi 1980. pobunili tražeći bolje uslove za rvače, pa su Vas izbrisali sa liste putnika?
– Ono što je bilo otišlo je u nepovrat. Iz prošlosti treba svi da izvučemo pouke i da konačno cenimo ono što vredi u bilo kojoj oblasti: sportu, kulturi, nauci, umetnosti, itd.
Kako ste se posle svega vratili rvanju?
– Posle Igara u Moskvi za saveznog selektora je imenovan Milan Nenadić, s kojim sam se početkom 1981. dogovorio da se vratim na strunjaču. Hteo sam sebi da dokažem da mogu da budem u svetskom vrhu, što sam i uspeo osvajanjem titule vicešampiona sveta.
Od kog trenera ste najviše naučili?
– Najviše me je naučio Stevan Gijon, jer mi je preneo ljubav prema sportu, a najviše prema rvanju i to mi je ostalo usađeno do dan-danas. Naš proslavljeni trener i selektor Ljubomir Ivanović Gedža je na mene ostavio najdublji trag. Svakog rvača je znao u dušu i uvek je povlačio prave poteze u pravo vreme. Na kraju rvačke karijere u reprezentaciji mi je bio trener MilanNenadić.
Milan Ercegan, dugogodišnji predsednik Svetske rvačke federacije, rekao je da niste do kraja iskoristili ogroman talenat i da u pripreme niste unosili ni 50 odsto mogućnosti.
– Na pripremama sam ulagaouvek sto odsto, ali istovremeno veliki deo moje mentalne energije je išao u drugom smeru. Često sam sebi i drugima postavljao pitanja, kao na primer, zašto fudbaler u Vojvođanskoj ligi ima veća primanja od mene kao olimpijskog šampiona, zašto nam klubovi kao Spartak treniraju u podrumima, zašto nam savez vode nesposobni ljudi... O rvačima i drugim sportistima koji osvajaju trofeje pisalo se samo kad su olimpijske igre. Najplodniji deo moje karijere je vezan za Olimpijske igre u Montrealu. Dve godine, dok sam se pripremao za njih, uživao sam i na treninzima, i na takmičenjima. Zato sam postao olimpijski pobednik i da sam nastavio tako da radim verovatno bih imao više "zlata".
Šta ste radili posle prestanka rvačke karijere?
– Godinu i po sam pokušavao u Subotici da se bavim nekim privatnim poslom, probao sam da otvorim i restoran "Mekdonalds", ali je u ono vreme to bilo neostvarljivo. Morao sam da krenem u nova dokazivanja. Trebalo jeda budem trener u Mineapolisu, ali kad sam došao u SAD dogovor se izjalovio. Radio sam razne poslove od šest ujutru do ponoći i tako svaki dan. Mnogo puta mi je došlo da sednem u prvi avion i vratim se kući. Međutim, pošto me je rvanje izgradilo kao jaku ličnost dao sam sebi zadatak da izdržim kada je najteže i da verujem da će doći bolji dani. Posle 20 godina u SAD mogu da kažem da sam zadovoljan svojim životom.
Šta Vas je vratilo rvanju?
– Odlučio sam da mu se ponovo posvetim kada je moj sin Saša rešio da se bavi njime. Do tada je trenirao u školi američki fudbal. Pokušaće da izbori mesto u američkom olimpijskom timu za Peking 2008. Sada je među petoricom najboljih u SAD, a da li će u tome uspeti najviše zavisiod njega. Rve sasvim solidno, ali ima velike oscilacije što je i razumljivo, jer se za rvanje opredelio tek kad je imao 20 godina.
Gde sada živite i čime se bavite?
– Dugo sam živeo u Nju Džersiju, a poslednjih 10 godina sam trenirao klub u Njujorku. Pre šest godina sam dobio priliku da budem trener američke reprezentacije, pa sam se zbog prirode posla preselio u Kolorado Springs, jer je tamo olimpijski centar za sve sportove.
----------------------------------------------------------
Olimpijski pobednik i svetski vicešampion
Na strunjaču je Momir Petković poslednji put izašao 9. marta 1986. kada je Spartak gostovao u Senti. U kategoriji do 90 kg tušem je u četvrtom minutu pobedio Jožefa Beviza. Reprezentativac je bio više od 600 puta. Bio je olimpijski pobednik 1976. u Montrealu i prvi na mediteranskim igrama u Alžiru 1977. i Splitu 1979. Sa svetskih prvenstava ima tri srebra (Siudad Meksiko 1978, San Dijego 1979. i Oslo 1981) i jednu bronzu (Geteborg 1977).
Radomir Đurović
[objavljeno: 10.08.2006.]
