Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Apr.2016, 10:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UV zraci nadražuju kožu

Prvo sunce može da izazove burne reakcije. Osip, svrab i crvenilo javljaju se na donjem delu vrata, zadnjoj strani ruku, pregibima ruku i nogu.

Gotovo svaka četvrta osoba na prve prolećne zrake sunca na svojoj koži reaguje burno: osipom, svrabom i crvenilom. Oni imaju najčešći tip alergije na sunce - polimorfnu svetlosnu erupciju, koja češće pogađa mlađe žene, i to one svetlije puti.

Simptomi se javljaju na donjem delu vrata, zadnjoj strani ruku, pregibima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ruku i nogu, nekoliko sati nakon izlaganja kože suncu. Polimorfnu svetlosnu erupciju karakterišu osip, svrab i crvenilo kože, uz pojavu otoka, slično kao posle uboda insekata. Kožne promene najčešće nestaju posle nekoliko dana, ako se koža štiti od sunca.

Doktor Predrag Majcan kaže da fotoalergijske dermatoze nastaju zbog povećane osetljivosti kože na dejstvo UV zraka: "Najčešće je reč o autoimunskim reakcijama koje nastaju tako što ćelije imunog sistema greškom prepoznaju ćelije kože kao antigene, nakon promena u strukturi ćelijskih proteina kože nastalih dejstvom UV zračenja."

Zato oni koji pate od alergija na sunce često imaju udružene i alergije na polen, hranu ili druge vrste alergija. Kožne promene se kod pojedinih osoba mogu javiti i zbog drugih faktora.

"Neki lekovi (tetraciklini, sulfonamidi, fenotijazini), hemikalije (parfemi), kontakt sa vlažnom travom, biljkama koje sadrže jedinjenje furokumarin koje prilikom dodira prodire kroz epidermis i izaziva teška oštećenja kože mogu da budu okidač za alergiju. Nekada se alergijske reakcije mogu javiti usled nagomilavanja uroporfirina, odnosno smanjenja nikotinske kiseline, jednog oblika vitamina B3", navodi dr Majcan.

Kožne promene tretiraju se isto kao i opekotine na sunce. Najčešće se one, i bez terapije, povlače za nekoliko dana. U slučaju ozbiljnijih alergijskih simptoma, daju se antihistaminici i drugi antialergijski simptomatski lekovi.

"Lečenje zavisi od kliničke slike, odnosno od pojave kožnih promena i raširenosti. U blažim oblicima se preporučuju lokalno kortikosteroidni preparati (kreme, rastvori), a u težim oblicima osim lokalne terapije, treba uključiti i sistemsku terapiju (antihistaminike, kortikosteroide). Neophodno je ispitati i ukloniti provocirajuće faktore", objašnjava dr Majcan.

Ukoliko se radi o hroničnoj bolesti, dermatolog može, pre sezone sunčanja, da sprovede fototerapiju kojom priprema kožu na sunce. Preparati sa beta-karotenom, koji treba da se uzimaju u rano proleće, pripremaju kožu iznutra na sunce i tako sprečavaju ili ublažavaju jake reakcije kože na sunce.

Ako se pojavi osip kada se osoba izlaže suncu, naročito ako se to dešava prvi put, treba ga tretirati kao da je u pitanju opekotina. Najbolje je staviti hladnu oblogu, a eventualne bolove umiriti paracetamolom.

Foto-testovi

Alergija na sunce ne može se dijagnostikovati samo na osnovu osipa i crvenila. Ipak, ako se osip javlja samo na delovima kože koji su izloženi suncu, to može da bude znak da je možda reč o alergiji. Dijagnoza alergije na sunce postavlja se uglavnom nakon izvođenja specifičnih, fotopač, testova kada se koža izlaže UV svetlosti različitih talasnih dužina. Kod ovakvih testova koriste se po dva flastera impregnirana supstancom za koju se sumnja da izaziva reakciju. Flasteri se ostave na koži 24 sata, a potom se koža ispod jednog od flastera izlaže dejstvu UV svetlosti da bi se videlo ima li fotosenzitivne reakcije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...