Izvor: RTS, 11.Avg.2011, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UEFA protiv bogataša
UEFA je od prvog juna rešila da stane na put onoj staroj „Para vrti tamo gde burgija neće“. Nakon dugo planiranja i najavljivanja, Evropska kuća fudbala odlučila je da pokrene Finansijski fer plej. Da li je došao kraj suludim platama fudbalera i nepotrebno visokim transfer obeštećenjima?
Krenimo od nule: Termin „Bosmanovo pravilo" postao je pravno validan 1995. godine, kada je igrač Standarda iz Liježa Žan-Mark Bosman dobio spor protiv UEFA i omogućio ono što se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << danas smatra potpuno normalnim - kada igraču istekne ugovor sa jednim klubom, slobodan je da bez ikakve finansijske nadoknade pređe u drugi klub. Prvo „zvučno ime" koje je iskoristilo ovo pravilo bio je Edgar Davids, koji je 1996. iz Ajaksa prešao u Milan, a da „roso-neri" nisu dali ni paru amsterdamskom velikanu.
Vili Grovs je 1893. godine postao prvi igrač za čiji transfer je potrošeno 100 funti, na šta se odvažila Aston Vila, koja ga je kupila od VBA. A na potpuno drugom kraju priče, 116 godina kasnije, imamo Real Madrid, koji za prelazak Kristijana Ronalda Mančester junajtedu na račun uplaćuje 80 miliona funti.
Mnogi ljubitelji fudbala polako počinju da preziru Mančester siti zbog prevelikih ulaganja i „laktanja" protivnika tokom prelaznih rokova. Isti oni su zaboravili londonski Čelsi, koji se danas legitimno ubraja u društvo „velikih evropskih klubova". Malo podsećanje - gospodin Abramovič je sa svim svojim novcem u London stigao pre samo osam godina! A ako ćemo po broju osvojenih trofeja, Siti je sa dve titule i pet kupova veći klub od Čelsija, koji je pre dolaska ruskog bogataša samo jednom bio najbolji u Engleskoj i tri puta osvojio kup.
Deset klubova Premijer lige nalazi se u vlasništvu stranaca. Malaga i Rasing Santander postali su igračke bogatih biznismena sa Bliskog istoka, Rafa Nadal je kupio deo Majorke. Romu je pre nekoliko meseci preuzela grupacija iz SAD, dok se PSŽ sladi novcem Investicione grupe iz Katara, koja, da napomenem, nudi dve milijarde evra za kupovinu Mančester junajteda. Imamo svojevrsne primere Bunjodkora (sećate li se Skolarijeve godišnje plate od 18 miliona dolara?), Anžija i sličnih.
Ekonomska kriza, preveliki transferi, i još „prevelikije" plate fudbalera, klubovi koji se po sistemu šumeće tablete probijaju u sam vrh evropskog fudbala. UEFA smatra da je bilo dosta. I donela je odluku da od prvog juna 2011. godine krene u sprovođenje Finansijskog fer-pleja (FFP).
Nemojmo se zavaravati, bogati će i dalje vladati, ali ova kampanja prvenstveno ima za cilj da smanji jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju. „Koliko imaš, toliko troši" - najkraće i najjednostavnije objašnjenje FFP-a. Zarada od ulaznica, sponzora i prodaje prava prenosa biće kasa iz koje će se kupovati novi igrači. Uradi domaći iz matematike, pa tek onda možeš da se igraš.
Kako funkcioniše FFP? Aktuelni prelazni rok prvi je koji se računa. Svaki klub ima pravo da, u zbiru, do 2014. godine bude u minusu do 45 miliona evra. Ko prekrši pravilo dobija kaznu: izgubiće licencu ili će mu se zabraniti učešće u takmičenjima koje organizuje UEFA. U periodu od 2014. do 2017. godine klubovi mogu poslovati sa deficitom od 30 miliona evra. Važno: Vlasnici ne mogu iz sopstvenih fondova pokrivati dugove. Generalni sekretar UEFA Đani Infantino kaže da neće biti popuštanja ni kada su u pitanju najveći i najbogatiji, što znači da će se obraćati pažnja i u kakvom su odnosu sponzori sa vlasnicima klubova. Kompanije bliskih saradnika prvih ljudi klubova biće pod posebnom prismotrom.
Ali ubrzo je stigla i poruka da neće sve biti toliko strogo. Pravo „zatezanje kaiša" stupiće na snagu od sezone 2012/13, a sve zbog toga što se u prvom periodu neće računati plate igrača. Dakle, sve dogovorene plate igrača pre juna 2010. godine neće biti uzete u obzir. Takođe je potvrđeno da će biti primera kada će komisija progledati kroz prste. Ako se klub, kako kažu iz UEFA, „kreće u pravom smeru" i iz godine u godinu smanjuje ulaganja sa ciljem da se povinuje novim uslovima poslovanja, UEFA neće reagovati.
I ponovo dolazimo do Mančester sitija. Znamo da je vlasnik Mansur bil Zajed Al Najad rešio da od „građana" stvori silu. Jedna predsezonska turneja po SAD ili Aziji donosi ogroman novac od sponzora. Atraktivni igrači doprinose klubu prodajom dresova mnogo više nego što se misli (Real od prodaje artikala sa imenom Kristijana Ronalda vratio uloženih 80 miliona funti za nešto više od 4 meseca). Eto balansa u finansijskim knjigama. I tako je šeik Mansur početkom jula prodao pravo na ime stadiona Mančester sitija i u kasu spustio 100 miliona. Lagano. A sve u skladu sa FFP pravilima.
UEFA je još 2003. godine počela da nadgleda finansije i poslovanja klubova. Pre osam godina je otvoren sistem licenciranja klubova i praćenja svakog trasfera, što je za cilj imalo ispunjenje kratkoročnih zadataka. FFP je samo nastavak odavno započetog procesa, koji sada kao prioritet ima ispunjavanje dugoročnih ciljeva, uverava Andrea Traverso, čovek koji se nalazi na čelu projekta licenciranja klubova i FFP-a.
Da li FFP znači da nećemo više biti svedoci transfera u kojima klub plaća oko 100 miliona? Ne. Bogati klubovi uvek će papreno platiti vrhunskog fudbalera. Najatraktivniji i najbolji igrači u budućnosti imaju sve šanse da primaju još veće mesečne iznose. Ali broj tih „bezobrazno" plaćenih biće manji. Tako ostaje na klubovima da odluče da li će novčano forsirati manjinu ili će podjednako raspodeliti budžet. Ali, sve pod „koliko imaš - toliko troši" uslovom. Bitno je napomenuti da u konačni bilans neće ulaziti novac koji klubovi ulažu u infrastrukturu i fudbalske akademije.
Klubovi će sada morati da obrate više pažnje na ulaganja, što znači da će kupovina morati dobro da se isplanira. Igrač koji ne bude posle određenog perioda u zamislima trenera morao bi biti prodat kako bi napravio ravnotežu u poslovanju i bar delimično vratio pogrešno uloženi novac.
Pobednici ove igre biće oni koji su mudriji, brži i spretniji. Najbolji primer za to je slučaj Lukasa Pijazona. Mladi Brazilac od januara će nositi dres londonskog Čelsija. Jedan od najvećih talenata na planeti neće igrati u Juventusu zbog 250 hiljada evra. Naime, Pijazonova porodica je nakon Lukasove probe i gotovo završenog posla u Torinu od uprave Juventusa tražila milion evra, ali je sportski direktor crno-belih Đuzepe Marota insistirao da je 750 hiljada sasvim dosta. Ovu situaciju iskoristio je londonski klub i obezbedio Pijazonove usluge za milion funti. Za transfer Sao Paolu, Čelsi će dopplatiti još pet miliona. Zapamtite to ime, klinac će 20. januara napuniti 18 godina.
I tako će se posle sve češćih i intenzivnijih kritika Profesor poslednji smejati. Da, Arsen Venger je svojim pristupom i forsiranjem mladih igrača stvorio Arsenal koji nema problema sa finansijama. Posle svedenih računa u godini, od deset najvećih klubova Evrope, četiri imaju pozitivan finansijski učinak, a od kojih „tobdžije" ubedljivo prednjače sa 56 miliona funti u plusu (ostala tri su Juventus, Real Madrid i Bajern Minhen).
Moramo razumeti napore iz UEFA. Klubovi odavno nisu više samo skup igrača koji se takmiče vikendom. Radi se o ozbiljnim i kompleksim industrijama koje svakog dana rade na tome da posluju stabilno.
A šta nam donose brojke aktuelnog prelaznog roka? Najveći minus u poslovanju imaju engleski klubovi. Nakon prodaje igrača i ulaganja u nova pojačanja, članovi Premijer lige posluju sa gubitkom od 155 miliona evra. Ubedljivi su Mančester siti sa 59 miliona i Mančester junajted sa 49. Ništa štedljiviji nije bio ni Liverpul, koji je za nove igrače izdvojio 46 miliona.
Pet klubova sa najvećim ulaganjima u letnjem prelaznom roku (prodaja igrača nije uračunata):
PSŽ: 86 miliona evra
Juventus: 74,5
Mančester siti: 71, 25
Napoli: 59,2
Malaga: 58
Pet klubova sa najvećom zaradom u letnjem prelaznom roku (kupovina igrača nije uračunata):
Palermo: 68 miliona evra
Atletiko Madrid: 68
Udineze: 66
Đenova: 48
Barselona: 48
Zaključak: Očigledno je da će ova pravila otvoriti mnoge debate o konceptu FFP-a, ali i o spremnosti Mišela Platinija i drugara da u određenim slučajevima „zaobiđu" pravila. Nadamo se da je sistem dobro proučen i spremljen, kako bi se sprečilo da fudbal postane pobednički ples na kom će velika svetla biti uperena u onog ko ima najviše para.
Sigurno je da UEFA ovim potezom dokazuje da je rešila da se pozabavi stvarima koje bi mogle da ugroze samu draž takmičenja. I ono što je najbitnije, deluje da to zaista želi da uradi. FFP je tu zbog onih koji uživaju gledajući ovu igru u njenom najboljem mogućem izdanju.
