Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Dec.2016, 20:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U susret grudvanju

Svim nam je dobro poznat osećaj iz detinjstva, a možda ne samo iz detinjstva, kada posle boravka na snegu, pravljenja grudvi, Sneška Belića i sankanja uđemo u kuću i pribijemo ruke uz radijator ili peć. Taj osećaj blaženstva koji nas obuzme kada osetimo toplotu po promrzlim rukama i nogama jeste možda jedan od najlepših osećaja i sve nas asocira na zimske čarolije i praznike. Svi volimo taj lepi osećaj, ali sigurno se i sećamo suvih ruku i brideće kože koja je sledila. To je sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posledica velike promene temperature i naglog isušivanja.

Hteli smo da Vas podsetimo na ovaj fenomen samo da bismo Vam skrenuli i pažnju na to šta se dešava u zimskim danima sa Vašom kožom, a pogotovo kožom naših mališana koja je posebno osetljiva.

Ovaj fenomen isušivanja kože neće svaki put biti drastičan i nastupati naglo, ali tokom zime kože je izložena čestim promenama toplo-hladno, uz dugotrajan boravak u toplim prostorijama gde je vazduh obično preterano zagrejan, suv i nedovoljno provetren.

Upravo zbog toga je zima osim što je poznata kao sezona respiratornih infekcija takođe je poznata i po pojačanoj pojavi ekcema i atopijskog dermatitisa.

Nepravedno za sve ovo je optužena hladnoća, a ipak problem leži upravo na drugoj strani. Kao što smo rekli produžen boravak u zagušljivim sobama sa suvim vazduhom isušuje kožu i stvara oštećenja na koži, a prisustvo prašine i alergena započinje alergijsku i zapaljensku reakciju. Kada tome dodamo da zimi imamo običaj da naše najmlađe kupamo u vrućoj kupki čime opet isušujemo kožu, dobijemo sve preduslove da osetljiva atopična koža uđe u fazu pojačanog isušivanja i pojave ekcema.

Naravno sve ove uslove na kraju krajeva i ne možemo mnogo da promenimo tj. možemo samo malo da ih ublažimo. Zato je potrebno negovati kožu na odgovarajući način kako bismo joj pomogli da prevaziđe sve prepreke koje pred nju postavljamo.

Najvažniji deo kože u celoj priči jeste epitelna barijera. To je površinski sloj kože koji služi kao omotač koji istovremeno brani kožu i organizam od alergena, iritanasa itd. i sprečava isparavanje vode i isušivanje iz dubljih slojeva, održavajući kožu mekom i hidriranom.

Upravo je epitelna barijera najviše na udaru od isušivanja i upravo njenim oštećenjem (toplota, suvoća, nagle promene temperature) dolazi do pojave ranije pomenutih simptoma. Ako ne sprečimo to oštećenje, ceo proces ulazi u začarani krug oštećenje-isušivanje-inflamacija-svrab-oštećenje i tako u nedogled.

Jedan od osnovnih sastojaka epitelne barijere jeste linolna kiselina. Ona se kao neka vrsta ciglice ugrađuje u epitelnu barijeru(zid) i popravlja sva oštećenja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...