Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2016, 13:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U medijima 83 prekršaja pretpostavke nevinosti

Pretpostavku nevinosti u medijskim izveštajima najčešće su kršili dnevni listovi Blic i Večernje novosti, pokazuju danas predstavljeni rezultati istraživanja Partnera za demokratske promene.

Istraživanje je sprovedeno od 25. maja do 31. avgusta 2015. godine, u 14 dana, a posmatrano je ukupno 14 medija - šest dnevnih listova Politika, Danas, Kurir, Blic, Informer i Večernje novosti, pet televizijskih stanica Radio-televizija Srbije, Radio-televizija Vojvodine, B92, Studio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << B i Pink i tri internet portala Mondo, Telegraf i Južne vesti.

Podaci pokazuju da Danas, Južne vesti, B92, Studio B, kao i RTS i RTV nisu nijednom prekršili pretpostavku nevinosti u izveštavanju u posmatranom periodu.

U ukupno 83 teksta prekršena je pretpostavka nevinosti, a kako je navedeno u izveštaju, tekstovi Blica čine 24 odsto tog broja, Večernjih novosti 22 odsto, Telegrafa 19 odsto i Informera 14 osto.

Kako se navodi, pretpostavka nevinosti krši se u 66 odsto naslova u posmatranim medijima. U tekstovima su kao izvršioci krivičnih dela, bez prethodne odluke suda, okarakterisane samo punoletne osobe, što se ocenjuje kao napredak.

U tekstovima se krši i pravo na privatnost, kada se to ne čini objavljivanjem punog imena i prezimena, navodi se gde osoba radi, koliko je stara, adresa na kojoj živi, nacionalna pripadnost, rasa, detalji o zdravstvenom stanju i drugi detalji iz života pojedinca. Ove informacije po pravilu prate neimenovani izvori.

Kada je reč o navođenju neimenovanih izvora ponovo dominiraju Blic i Večernje novosti, koji su od ukupno 73 teksta sa takvim izvorima, objavili 19 (26 odsto), odnosno 15 (20,5 odsto). Neimenovani izvori češće su iz policije.

U istraživanju su praćena i saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, za koja se navodi da ne imenuju osumnjičene, kao i da poštuju njihovu privatnost, a posebno privatnost žrtava krivičnih dela.

Kao problem je navedeno curenje informacija iz policije, jer se u nekim medijima pojavljuju biometrijske fotografije potrebne za dobijanje ličnih dokumenata, koje poseduje samo policija.

"Policijski službenici bez adekvatne kontrole pristupaju podacima o ličnosti, što neki od njih koriste da prodaju medijima. Podaci koji po zakonu imaju jasnu svrhu na neki način završavaju u medijima", rekao je predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović.

On je dodao da postoji problem i sa snimcima hapšenja na MUP-ovom servisu na kojima ljudi mogu da prepoznaju osumnjičene.

Predstavnica Komisije za žalbe Saveta za štampu Nevena Krivokapić kazala je da ta institucija dobija mali broj žalbi koje se odnose na povredu privatnosti ili pretpostavke nevinosti.

"U 2015. godini pristiglo je 109 žalbi, Komisija je razmatrala 93, od čega se samo šest odnosilo na povredu ta dva prava. Četiri žalbe su podnete zbog kršenja pretpostavke nevinosti i dve zbog povrede prava privatnosti", kazala je Krivokapić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...